Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

29.

STEFANI

Posle nezaboravne dve nedelje i odmora koji ću pamtiti duži vremenski period, došlo je vreme da se vratimo realnosti. Lea odmah nakon povratka čeka poslovni put, a mene vraćanje dežurstvima.

Koliko god sam onda htela da stignemo na konačnu destinaciju, toliko sada nisam želela da odem sa nje. Žudela sam za tim da ostanem na onom ostrvu daleko od svih briga i obaveza, a najviše da se budim uz Lea.

"Ne budi takva Stefani, obećavam ti da čim nam se ukaže prilika iskoristićemo je i ponoviti ovaj odmor", Leo me nežno poljubio u čelo.

"Znaš da to neće biti uskoro, pravo je čudo da sam dobila dve nedelje odsustva."

Iskreno, znala sam pravi razlog za moje iznenadno odobravanje odmora, iako o tome nikada nisam razgovarala sa svojim verenikom. Specijalizantima prve godine se gotovo nikada ne odobrava odsustvo duže od dva dana, a poznajući Lea znala sam da je iskoristio svoj uticaj. Koliko god mrzela povlastice, ovoga puta ću mu ovo ipak prećutati jer mi je pružio uspomene koje ću pamtiti čitavog života.

Dok smo se odaljavali od Fidžija trudila sam se da zapamtim i najsitnije detalje, jer će mi upravo vraćanje na ovo mesto biti najveći podsticaj da dajem sve od sebe. Misao da ćemo samo kroz par sati biti ponovo u Njujorku, jednostavno mi se činila tako stranom i nemogućom.

"Stefani?", Leo me upitno pogledao.

"Molim Leo?", na trenutak sam skrenula pogled sa ostrva koje nam se polako gubilo iz vidokruga.

"Nisam želeo da na letovanju vodimo ozbiljne razgovore, ali mislim da je sada vreme da razgovaramo o nečemu..."

Ovoga puta sam ja njemu uputila upitni pogled, jer iskreno nisam znala o čemu on govori.

"Voleo bih da pređeš da živiš sa mnom, znam da nećeš odmah želeti to da uradiš, ali voleo bih da počneš sa selidbom kod mene odmah nakon mog povratka. Živeli bismo u mom stanu ukoliko ti se dopada, a ako ne, možemo odmah zajedno odabrati jedan..."

Biće ovo velika promena za oboje, ali sa svakim korakom napred verujem da ćemo biti korak bliži zajedničkom životu o kome maštamo.

Dovoljno sam bežala od vezivanja i odgovornosti koju sa sobom nosi veza, ali sada sam konačno sigurna da nisam pogrešila. Leo mi je pokazao da nemam čega da se bojim, jer on nije osoba koja će me napustiti; verujem u to celim svojim bićem.

"Šta misliš o tome?"

"Mislim da je to odlična ideja, samo će mi biti potrebno vremena da razgovaram sa Nkol o svemu, ipak će ovo značiti da ću zauvek napustiti dom koji mi je pružila..."

"Razumem to i spreman sam da čekam koliko god za time bude bilo potrebe, ali više ne želim da ležem i da se budim sam u krevetu. Želim te pored sebe u svakom smislu", nagnuo se prema meni i poljubio me.

"Veruj mi da i ja samo o tome sanjam, ali ne verujem da će moja sestra tako olako prihvatiti činjenicu da želim da se odselim; jedno je bilo veriti se, a sasvim drugo odseliti se od nje..."

"Ne brini se, iskoristiću svoj šarm na njoj, ako ti ne dopusti."

"Nisi ti toliko šarmantan", nasmejala sam se, a on je odglumio povređenost.

Činilo mi se da koliko god me život kažnjavao prethodnih godina, sada se trudio da mi nadomesti sve ono što sam izgubila i šta sam smatrala nemogućim. Kroz manje od godinu dana pružio mi je osobu koju volim više od sebe, a nekim čudom on deli moja osećanja. Leo je jednostavno ispunjenje svakog mog sna i on je sve što mi je sada potrebno za sreću.