Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

38.

STEFANI

Osetila sam hladni povetarac na svojoj koži čim smo izašli na krov zgrade. Bez i jedne reči sam otišla do ograde i duboko udahnula, nadajući se da će mi to makar malo olakšati razgovor koji će uslediti. Iskreno sam mislila da sam ga zauvek izbacila iz svog života, ali opet sam pogrešila. Razgovaraću sa njim jer nam je ovo oboma potrebno, ali ne verujem  da će ovo bilo šta promeniti između nas.

Sav onaj bes koji sam osećala prema njemu i dalje je bio prisutan, ali u dosta manjoj meri. Okrenula sam se ka njemu spremna da se susretnem sa njegovim dubokim očima. Gledao me njegovim prodornim pogledom i videla sam krivicu na njgovom licu, ali ipak nije ništa rekao.

“Leo, oboje smo ovde da bismo razgovarali i makar na neki način pokušali da izgladimo sve što se desilo, nema svrhe da sada stojimo ovde i nemo gledamo jedno u drugo; to neće ništa rešiti."

"Razumem te Stefani, ali sada kada smo ovde sami; ne znam šta bih ti mogao reći. Veruj mi da sam sve ono vreme proveo pokušavajući da isplaniram ovaj razgovor, ali sada mi se to čini tako suludim. Ti si zbog mene u prethodna dva meseca propatila više nego što bi iko trebao da pati za ceo život. Bog mi je svedok da ću se zauvek kajati za ono što sam učinio."

"Leo, nemoj mi se sada pravdati, makar sam posle svega zaslužila puno objašnjenje, zaista više nemam ni strpljenja, a ni razumevanja za tvoju tajanstvenost. Ti si hladan i zatvoren, čitavu našu vezu ja sam sa tobom delila sve o svom životu, a ti si mene isključivao iz tvog. Rešavao si sve moje probleme, ali mi svoje nikada nisi poveravao. Verovala sam da ćeš se promeniti, ali...", prekinula sam samu sebe jer nisam želela da ponovo počnem sa prebacivanjem.

"Sve sam to činio jer nisam želeo da te zamaram svojim problemima, voditi firmu i biti jedan od najuticajnijih ljudi nije lako,  nisam želeo da vidiš tu stranu mog posla. Ti nisi…"

"Šta ja nisam, Leo? Nemoj mi samo reći da sam previše nevina za to, čoveče pristala sam da se verim za tebe jer sam te ludo volela i prihvatila sam te u potpunosti. Znala sam odlično u šta se upuštam i verovala sam da smo suđeni jedno drugome, a zapravo sam sve probleme i pre one noći jednostavno gurala pod tepih", nisam izdržala i morala sam ga prekinuti.

"Kakve probleme, Stefani?"

"One koje sam prećutkivala nadajući se da će se rešiti sami od sebe. Uz tebe sam bila srećnija nego ikada i pružio si mi uspomene kojih ću se uvek rado sećati, ali isto tako sam se pored tebe osećala manje bitnom. Nikol me odgajala da budem samostalna i da se borim za svoju karijeru, a veza sa tobom mi je sve to uništila. Znaš li kakve priče kruže po bolnici o meni i znaš li da je sve ono što sam gradila sve ove godine palo u vodu? Što si više pokušavao da me zaštitiš, to si me više uništavao. Zaboga Leo svi u meni sada vide sponzorušu, jedno je ignorisati pitanja kolega, ali pitanja pacijenata ne mogu tek tako izbeći."

"Stefani nisam to znao, trebala si o tome da razgovaraš sa mnom…"

"Vidiš Leo, u tome je i bio problem. Rešavao si moje probleme, a tvoje si sakrivao. Viđala sam te svakodnevno i nisam znala ništa o onome što radiš i što se dešavalo sa tobom. Nisam želela da te pritiskam i verovala sam da ćeš se vremenom otvoriti, ali to se nikada nije desilo. Sada kada razmislim jedva da si i ispoljavao svoje emocije."

"Nisam hteo da te brinem, jedva da si i spavala, a svaki slobodan sat si se trudila da provedeš sa mnom i nisam hteo da to vreme provedem opterećujući te onim što me mučilo. Želeo sam da te zaštitim od svega i da te uvek vidim nasmejanu, jer samo jedan tvoj osmeh i zagrljaj bili su dovoljni da zaboravim na sve. Malo je falilo da stradaš zbog mene, a jedini krivac za to što sada ne smišljamo imena za dete sam upravo ja."