Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

31.

NIKOL

Dok spremam Stefanin krevet čujem telefon u dnevnom boravku i požurim do njega.

"Halo Viliame, je li sve u redu?" 

"Sve je ubredu, obavili smo sve nalaze, uradili sve moguće pretrage i sve je čisto. Ne brini se, Stefani je sad dobro, a ubrzo će biti još bolje." 

"Odlično, rano ste završili."

"Tako ti je to kad te pregledaju tvoje kolege, gdje god smo došli imali smo povlastice." 

"Odlično, hvala ti." 

"Nema na čemu, nazvao sam ti da ti javim da se Stefani sprema, sestra joj pomaže i uskoro bi trebali krenuti." 

"Siguran si da ne želiš da ja dođem po nju?" 

"Siguran sam Nikol, bit će bolje da je sačekaš kući, vjeruj mi i ona je uzbuđena što konačno izlazi iz bolnice i što će biti u kućnoj atmosferi. Je li sve spremno za njen dolazak?" 

"Sve je spremno, ja sam spremila kolače, a Magda sva njena omiljena jela." 

"To je super, kladim se da će to jesti." 

"Mora, u bolnici skoro nikako nije jela."

"Naravno da hoće, obećala je da će se oporavit brzo, potrebna nam je na poslu." 

"Ne sumnjam u to, jaka je moja sestra."

"Evo je spremna je, Nikol upravo krećemo i za nekih pola sata smo kod tebe." 

"Pažljivo vozi, molim te, gužve su danas na ulicama, a i kao da se sprema oluja."
 
"Danas su najavili kišu, ne brini se pazit ću." 

"Hvala ti još jednom Vill." 

"Za šta?" 

"Za sve ovo što radiš za nas." 

"Hejj, Stefani mi je kao sestra, a i vi bi isto uradile za mene." 

"Naravno." 

"Vidimo se ubrzo." 

"Vidimo se."

Kažem i poklopim slušalicu gledajući kroz prozor u tmurne oblake iznad Manhattna, spremala se oluja. Oblaci su bili tamni i tako gusti da ni najmanji tračak svjetlosti nije prolazio kroz njih, kako sad izgleda današnji dan neće ni svanuti.

Već je prošlo pet dana kako je Stefani u bolnici i danas je hvala Bogu puštaju na kućnu njegu. Za tih pet dana ni traga ni glasa od njenog zaručnika Lea, tražila sam ga svugdje ali taj čovjek kao da je u zemlju propao.

Nije mi bilo jasno šta se dogodilo izmedu njih, priča koju mi je Vililam ispričao o tome kako se Leo ponašao tu noć nikako se nije slagala sa činjenicom da je narednog jutra samo otišao bez i jedne riječi. 

Zašto? Zašto je otišao ostavljajući moju sestru samu u bolnici, slomljenu i fizički i psihički zbog njega. 

Stefani mi nije željela reći o čemu se tu radilo, nije mi rekla jesu li se ranije posvađali ili šta se već dogodilo. Nije mi rekla ništa, a mučilo je to, ubijalo je.
Sve što je ubijalo nju ubijalo je i mene, osjećala sam se tako bespomoćno.

Željela sam im pomoći samo nisam znala kako, zvala sam ga hiljadu puta i nije se javio. Poslala sam hiljadu poruka na koje nije odgovorio, pisala sam mu na poslovni mejl, pozvala sam ga čak i na zabavu dobrodošliće ni na to mi nije odgovorio.

Okrenula sam po ko zna koji puta ove sedmice njegov broj i po ko zna koji put dobila govornu poštu, onda mi je sinulo da nazovem njegovu firmu što sam i uradila.