STEFANI
Gledam u savršenog muškarca ispred sebe dok razum i srce ratuju u meni. Želela sam da ga imam pored sebe i bila sam spremna sve da mu oprostim, ali time bih ponovo pogazila ponos i obećanje koje sam dala sebi.
"Imaš deset minuta za svoje objašnjenje, ukoliko ga ne budem smatrala adekvatnim, odlazim i ti nakon toga prestaješ da mi se obraćaš", prekrstila sam ruke na grudima, čekajući da počne.
Zamerala sam sebi mnoge stvari u životu, ali ponajviše to što sam svima uvek pružala drugu šansu iako bih na kraju u većini slučajeva završila povređena. Nikol je to uvek polazilo za rukom, prekidala je svaki kontakt sa onim ko bi je izneverio; trebala sam to naučiti od nje, ali ja sam onaj glupi optimista koji u ljudima vidi samo najbolje.
"Jako mi je žao zbog onoga..."
"Devet minuta, Anderse, moje vreme je dragoceno."
"Možemo li makar da odemo na neko privatnije mesto?", molećivo me pogledao:"Verujem da ni jedno od nas ne želi da ponovo završi na naslovnoj strani nekog časopisa..."
"Nigde ja sa tobom ne idem, kada sam tada preživela da budem glavna tema među celom bolnicom, preživeću i sada", uputila sam mu još jedan ljutiti pogled.
"Zapamti šta si rekla", namignuo mi je i lukavo mi se osmehnuo.
"Sedam minuta, Anderse."
"Onda ću imati i više nego dovoljno vremena."
Prišao je i obuhvatio me oko leđa, a pre nego što sam i mogla odreagovati, on je priljubio njegove usne na moje; svakog trenutka produbljujući naš poljubac. Trebala sam ga odgurnuti, ali svaki deo mene je žudeo za njim i njegovim usnama. Uhvatila sam sebe kako rukom prolazim kroz njegovu meku kosu, a on me snažno grlio ne dopuštajući mi da se pomerim ni jedan jedini milimetar od njega.
Nisam se uopšte obazirala na naše okruženje i potencijalne novinare, jer sam bila previše izgubljena u trenutku. Osećala sam elektricitet i varnice između nas i shvatila sam da ću ipak saslušati sve njegove razloge. Kada sam se odmakla od njega osetila sam se kao da će mi srce iskočiti iz grudi dok su me miris njegovog parfema i pogled na njegove duboke oči opijali.
Moj bes prema njemu kao da je ispario, jer sam u njega gledala sa istom onom zaljubljenošću kao i one noći koju smo proveli zajedno. Osmeh mi je ozario lice, a on mi se toplo osmehivao.
Neka se i prevarim, ali verujem da je on vredan još jedne greške.
"Verujem da je ovo bio i više nego dobar razlog da pođeš sa mnom, zaslužuješ objašnjenje za moj nestanak", namignuo je uhvativši me za ruku i povedovši me ka njegovom automobilu.
"Ne želim da idem sa tobom", istrgla sam ruku iz njegovog stiska.
"Molim te Stefani, tražim ti samo jedan razgovor; ukoliko posle toga budeš želela da nestanem iz tvog života, to ću i učiniti."
Tokom vožnje smo vodili neobavezne razgovore o nasumičnim temama, time izbegavajući pravi problem koji smo imali. Autom je ušao u garažu luksuznog nebodera, zaustavivši ga na samom ulazu, a dva radnika su odmah dotrčala da ga pozdrave.
"Dobar dan, gospođice", jedan od njih mi je otvorio vrata.
"Hvala Vam", tiho sam mu se zahvalila.
"Nema na čemu, gospođice. Da li Vam je nešto potrebno?"
"Ne, ali hvala Vam."
Osetila sam se neprijatno zbog ovoga, jer nikada nisam priželjkivala da budem u centru pažnje; ali uz Lea se to izgleda podrazumevalo. On je pružio ključeve drugom radniku tiho mu nešto objasnivši na šta je ovaj samo potvrdno klimnuo; a zatim mi je prišao i posesivno me obgrlio oko struka, ali sam ja sklonila njegovu ruku. Iznenađeno me pogledao, ali nije ništa rekao; nisam mu mogla dopustiti da pomisli da ću mu tek tako oprostiti.
"Šta radimo ovde?", tiho sam ga upitala dok me vodio ka liftu.
"Želela si objašnjenje, ovde smo da bih mogao da ti ga pružim bez potencijalnih ometača", namignuo mi je sa osmehom.
Bilo je nešto u tom njegovom dominantnom glasu što je nateralo moje srce da zakuca brže, a te prodorne zelene oči su me osvajale iako sam se borila protiv toga. Trudila sam se da pogled usmerim ka našem okruženju, a ne njegovim savršeno izdefinisanim leđnim mišićima; mada mi je to teško polazilo za rukom.
Osećala sam ljubomorne poglede drugih na sebi, ali sam to vešto ignorisala. Nakon što sam preživela tri meseca rada u bolnici u kojoj sam bila glavna tema, istrpeću još i ovo pre nego što donesem konačnu odluku. Ušli smo u lift i on ga je na moje iznenađenje zaustavio na prvom spratu, a ja sam ga tiho pratila.
"Gospodine Anders, dobrodošli!", jedna od žena sa recepcije je odmah dotrčala da ga pozdravi:"Šta mogu da učinim za Vas?"
"Ne želim nikoga da vidim na krovu u narednih par časova", kratko je rekao, a ona je klimnula glavom u znak razumevanja.
"Želite li da Vam pripreme apartman?", upitala ga je, a mene je odmerila pogledom.
Nisam mogla da ne primetim zavidnost u njenim očima dok me gledala, a zatim je ponovo svoju pažnju usmerila na Lea i slatko mu se osmehnula.
"Neće biti potrebe za tim", Leo joj nije posvećivao mnogo pažnje.
"Kako god želite."
Leo me u sledećem trenutku uhvatio za ruku i nedugo nakon toga ponovo smo bili sami u liftu.
Pokušavala sam da se suzdržim, ali mi to ipak nije pošlo za rukom. Lepo mi je Nikol rekla da ću mu biti samo jedna u nizu, ali ja sam morala biti svojeglava kao i obično. Sav bes koji sam pokušavala da zadržim u sebi sve ovo vreme jednostavno je isplovio na površinu.
"Da li svaku ovde dovodiš?", otrovno sam ga upitala.
"O čemu pričaš?", iznenađeno me pogledao.
"Nemoj da se praviš da nisi razumeo pitanje", ljutito sam ga pogledala:"Prvo je odvedeš na krov, očaraš je lažima, a zatim odvučeš u luksuzni apartman."
"Stefani, razumem da si ljuta, ali ja to ne radim."
"Ma zaista?", upitala sam ga sa nevericom:"Ona recepcionarka te jednostavno pitala želiš li apartman iz ljubaznosti, kao da to nikada ne radiš..."
"Stefani, nisam takav muškarac."
"A kakav si ti to onda muškarac Leo Anderse?"
"Proveo si noć sa mnom, a onda si nestao; ne udostojavajući se čak ni da odgovoriš na moje pozive. Nakon toga u tvom krilu i zagrljaju viđala sam mnoge devojke, koje verujem da si zavlačio isto kao i mene."
"U prethodna tri meseca nisam imao vremena ni da dišem od posla, a kamoli da se viđam sa ženama."
"Zaista?"
Nisam mogla da verujem da me je gledao u oči i lagao, pala sam na te njegove zelene oči; ali u ovom trenutku mi se gadio.
Ko zna koliko ih je samo lagao kao mene sada...
"Objasni mi onda, molim te, ko je ovaj supermodel kojeg si obgrlio oko struka dok ste zajedno bežali od novinara?"
Iz zadnjeg džepa farmerki sam izvukla svoj telefon, pokazavši mu jednu od slika koja me najviše povredila. Znala sam da nisam trebala imati ove slike u svojoj galeriji, ali ipak sam ih iz nekog razloga sačuvala; valjda da me podsećaju koliko znam da pogrešim u izboru dečka.
Uzeo je moj telefon, a zatim se glasno nasmejao; a u tom trenutku su se i vrata lifta otvorila otkrivajući očaravajući pogled na grad koji sam toliko volela.
"Zaboga Stefani, to je Ajana", rekao je i dalje se smejući.
"Da li bih trebala da znam imena devojki sa kojima izlaziš?"
"Sve si pogrešno shvatila, ona nije nikakav supermodel, niti moja devojka. To je problematična Ajana Keringen koja je odlučila da pobegne od svojih telohranitelja i napije se kao da sutra ne postoji. Njen stariji brat me pozvao i zamolio me da je pokupim bez toga da joj dozvolim da napravi skandal pred novinarima."
"Čekaj, stvarno misliš da sam dovoljno glupa da poverujem u to?"
"Znaš šta?", uzeo je telefon i pozvao nekoga:"Besmisleno je raspravljati se sa tobom, jer mi ne daješ ni mogućnost da se odbranim."
"Molim dosado, je l' te moj divni brat opet ovlastio da mi budeš dadilja?", devojka je odgovorila na njegov poziv.
"Da li si ti mlađa sestra Maksimilijana Keringena?"
"Jesi li ti pijan ili drogiran?"
"Ajana, molim te..."
"Imaš li ti amneziju za koju ja ne znam?"
"Samo mi odgovori na pitanje."
"Iako ja i dalje smatram da sam usvojena, na moju veliku žalost taj džangrizavac mi jeste brat. Zašto?"
"Nije bitno, Ajana, hvala ti", rekao je i prekinuo vezu, a zatim se okrenuo ka meni.
Da li je zaista moguće da me nije slagao? E moja pameti...
"Imaš li još neku sliku na kojoj sam viđen sa devojkama, nazvaću svaku ukoliko je to ono što će te naterati da me saslušaš?", videla sam odlučnost u njegovim očima.
Osećala sam kako mi obrazi crvene, a njegov osmeh mi nije ni malo olakšavao nastao situaciju.
"Nema potrebe za tim", nekako sam promucala i spustila pogled da ne bih morala da gledal njegov podsmeh koji nije uspevao da potisne.
"Stefani, neko je odavao podatke o odlukama donetim u mojoj firmi u Nemačkoj, to me umalo koštalo svih poslova i partnera tamo. Tri meseca sam danonoćno tragao za krticom i pokušavao da rešim sve probleme koji su nastali. Nisam te zvao jer sam jednog jutra u novinama pronašao listing svih poziva koje sam imao, nisam želeo da ponovo medijsku pažnju privučem na tebe. Ista osoba koja je one noći pucala na mene me je i potkopavala sve vreme."
"Ne znam šta bih rekla na ovo..."
"Ne tražim od tebe saosećanje, jer je sve to iza mene, povredio sam te i želeo bih sve to nekako da ispravim."
"Ne znam Leo, iskreno onaj skandal je moju specijalizaciju izjednačio sa paklom. Nije poželjno doktorku videti u novinama, ne želim da budem u centru pažnje, toliko sam se toga odrekla da bih sebi uništila karijeru; a uz tebe ne bih mogla ostati neprimećena..."
Iako bolna, ovo je bila istina. Tokom studija sam žrtvovala sve izlaske i druženja da bih uspevala da zadržim stipendiju i imam visok prosek koji bi mi omogućio da se specijaliziram u jednoj od najpoznatijih bolnica. Sve sam postigla svojim trudom i nisam želela da se o meni ponovo proširi priča da sam sa njim samo zbog koristi.
"Daj nam šansu, daću sve od sebe da novinare držim podalje od nas."
"Leo, oboje znamo da to nije lako."
"Počnimo od početka, izađi sa mnom i upoznaj me", molećivo me pogledao:"Upoznaj onu stranuj Ansersa koju ti mediji nisu prikazali."
Bilo je nečega u njegovom pogledu i tonu kojim mi se obratio što ne nateralo da preispitam svoje odluke. On je bio dominantan muškarac koji je navikao da sve u životu dobije jednom njegovom rečenicom, ali ispred mene se činio kao sasvim drugačija osoba; ona puna pažnje i razumevanja.
"Imam jedan zahtev."
"Slušam ga."
"Obećaj mi da nikada više nećeš onako nestati, ukoliko rešiš da me ostaviš uradi to kao zreo muškarac i reci mi to u lice, nemoj pobeći."
"Obećavam", bio je kratak.
"Mogu li da saznam zašto si se odlučila za medicinu, iskreno, to je posao koji oduzima i dosta truda, a i vremena; jednostavno je nezahvalan za žene?"
"Ni sama ne znam tačan odgovor na to pitanje, uvek me medicina privlačila. Sa jedne strane sam uvek želena da pomažem drugima, a sa druge moja majka je bila doktor, a Nikol je takođe maksilofacijalni hirurg, što me dodatno podstaklo da pratim svoje snove."
"Razumem", klimnuo je glavom na moj odgovor.
Započeli smo razgovor o našim životima, neizmenično postavljajući jedno drugom pitanja. Sedela sam pored njega i posmatrala užurbani život grada ispred sebe; ne znam kada, ali spustila sam glavu na njegovo rame uživajući u mirisu njegovog parfema i panorami koja je oduzimala dah. Osećala sam hladan vetar koji je počeo da duva, ali previše sam uživala pored njega da bih to pokvarila.
"Mislim da bi bilo najbolje da uđemo, hladno ti je."
"Ne, želim da još malo uživam ovde."
"Idemo, ne želim da me tvoja sestra ubije ukoliko se prehladiš, uverio sam se da te štiti kao lavica svoje mladunče; prvo napada, a tek onda postavlja pitanja..."
"Ne preteruj."
"Pogled koji mi je danas uputila, govorio je više od hiljadu reči; da nismo bili okruženi ljudima definitivno bi me napala. Maks i ona bi se odlično slagali."
"Maksimilijan i moja sestra, da li se ti šališ sa mnom?", podigla sam pogled ka njemu:"Njih dvoje bi bili kao pas i mačka. Ne znam koje od njih dvoje je dominantnije, oboje su perfekcionisti, a uz to su i arogantni. Po čemu si ti shvatio da bi se odlično slagali?"
"Perfekcionista uvek traži perfekcionistu, zapamti to. Verovatno si stekla pogrešan utisak o Maksu, jer je onako upao u Nikolinu ordinaciju; ali on se jednostavno trudi da me zaštiti kao Nikol tebe; kada upadnem u nevolju, Maks priskače u pomoć bez da i dva puta razmisli o tome. On je za mene više od prijatelja, on je moj brat."
"Zaista to misliš?"
"Stefani, znam Maksa čitav svoj život. On nije osoba koja dopušta nekome da mu stareši, a one noći tvoja sestra ga je ućutkala u par rečenica i to tako da mu nije palo na pamet da joj se usprotivi. Oboje su arogantni i tvrdoglavi, ali ukoliko bi prevazišli te nesuglasice, dopunjivali bi jedno drugo bolje nego što to možeš i zamisliti."
Zamislila sam se na njegove reči, možda je ipak u pravu u vezi njih dvoje. Mojoj sestri možda i treba neko ko bi mogao biti ambiciozan isto koliko i ona, jer bi u tom slučaju razumeo njenu strast za poslom; a koliko god ja ti nisam želela da prihvatim, izgledali su neverovatno zajedno. Izgleda da je vreme da stavim tačku na njen samački život.
_________________________________________
Mišljenja nam pišite u komentarima.