STEFANI
Prošlo je više od tri meseca od one noći sa Leom, a od tada ga više nisam čula. Ne znam zašto sam se uopšte nadala da bi ono između nas njemu nešto značilo, ipak je on jedan od najpoznatijih neženja u SAD-u.
Onaj članak u novinama sa Leovim i mojim slikama konačno je počeo da se zaboravlja, ali verujem da se to nikada u potpunosti neće desiti. Nadređeni su mi svakodnevno nudili razne ponude iz snova misleći da sam u vezi sa Leom i nadajući se nekoj koristi, a ostali su mi jednostavno upućivali poglede pune mržnje i zavidnosti. Ipak, niko od njih nije znao priču koja se krila iza svega toga; ali svi su imali svoje zaključke.
Verovatno se zbog tog skandala više nismo ni čuli, jer on verovatno nije želeo da ga dovode u vezu sa nekim kao što sam ja; a šta je sa mnom? Postala sam nervozna i netrpeljiva prema svima koji pokušaju da mi postave pitanje o njemu, govorim da me on ne zanima; a potajno tokom noći pretražujem sve vesti o njemu, ali njegove slike iz noćnog života sa poznatim modelima mi ne donose mira.
Gledala sam devojke koje su bile u njegovom zagrljaju i koliko god to bilo pogrešno priželjkivala sam da budem na njihovom mestu. Znam da grešim, ali bilo je nečega u onoj noći koju smo proveli zajedno što me nateralo da verujem da on nije takav, a možda sam samo pokušavala da ga idealizujem.
Trebala sam poslušati Nikol, ali ne; ja sam morala ići glavom kroz zid kao i uvek. Zaljubila sam se u njegove duboke zelene oči i onaj topli osmeh, a sada više ne znam kako bih trebala da funkcionišem bez njih. On je za mene mogao biti sve, a ja za njega samo jedna od mnogih.
Postala sam nezainteresovana za svoju okolinu, brinula sam samo o pacijentima, ali nakon moje smene postajala sam hladna za sve. Nikol je par puta pokušavala da razgovara sa mnom, ali bih je otresla govoreći da sam dobro, iako to u stvari nisam bila. Nisam želela da joj priznam koliko je bila u pravu onog jutra kada mi je rekla da je on tip muškarca koji bi me iskoristio, a zatim jednostavno odbacio.
Ja sam osoba koja veruje u dobrotu i uvek vidi samo ono najbolje u ljudima, zbog čega obično na kraju i budem povređena. Trudim se da se vodim onim "oprosti, ali ne zaboravi", mada nekako uvek samo oprostim. Moja sestra je celog života pokušavala da me ubedi u suprotno, ali ovako tvrdoglava nikada je nisam slušala i uvek bih na kraju zbog toga završila slomljena.
Trenutno sam pokušavala da se uvučem neprimećeno u stan posle produžene druge smene, ali mi to nije pošlo za rukom. Nikol jednostavno mora svaki šum da čuje.
"Stefani?", čula sam njen glas iz dnevne sobe.
"Stigla sam, umorna sam i samo želim da zaspim", rekla sam, prolazeći kroz hodnik.
"Večera ti je na stolu, moraš nešto pojesti."
U glasu sam joj čula brigu, sve je shvatala; ali ipak mi je pružila vremena i prostora da sama shvatim šta bih dalje trebala da učinim.
"Umorna sam Nikol, razgovaraćemo ujutru", rekla sam, ali ona je stala ispred mene sprečivši me da prođem.
"Naravno da si hronično izmorena pošto noći provodiš plačući u svojoj sobi, pokušavajući da sve to sakriješ od mene, a danju radiš duple smene. Dala sam ti vremena, ali sada mi je dosta da te gledam slomljenu", prekrstila je ruke na grudina, a to je radila samo kada je bila ljuta.
"Nemam o čemu da razgovaram", nisam želela da se slomim ispred nje.
"Time pokušavas da slažeš mene ili sebe?", hladno me upitala.
Poznajem svoju sestru i definitivno znam kada joj je nečega dosta. U njenim očima sam ugledala odlučnost koju nisam videla duže vreme, ali ipak bilo je u njima i one jake sestrinske ljubavi.
"Ti zaslužuješ nekoga ko će te voleti i poštovati, onog kome ćeš biti jedina; a onaj Anders ti to nikada ne bi mogao pružiti...", napravila je kratku pauzu i prišla mi:"Igrom slučaja zbog posla sam upoznavala muškarce kao što je on, oni u ženama vide trofeje za koje će se boriti samo dok ih ne osvoje, a nakon toga će ih jednostavno odbaciti i preći na drugu. Bolje se ostavi razmaženih bogataša, jer oni nikada neće znati šta znači nemati i mučiti se da bi postigli ono što žele; njima je život od početka do kraja ispunjen samo novcem, ali ne i ljubavlju."
"Ali Nikol, on me nije iskoristio, zaštitio me; ne želim ni da razmišljam šta bi mi Aleks uradio da me Leo nije pratio..."
Osećala sam kako suze počinju da se slivaju niz moje obraze, iako nisam ni bila svesna toga da sam zaplakala. Tada nepoznati muškarac me zaštitio i omogućio mi da se posle dužeg vremena osetim voljenom i sigurnom; verovatno sam se zbog toga ovoliko i zaljubila u njega.
Sa Aleksom to nikada nije bio slučaj, sa njim sam bila isključivo zbog slepe zaslepljenosti njegovim izgledom, a uz to slične prošlosti su nas povezivale; nekako sam pomislila da ja za njega mogu biti ono što je za mene bila moja starija sestra. Verovala sam da će se promeniti i da ćemo onda biti jedan od onih parova iz bajki; ali to sam i zaslužila sa svojim preteranim optimizmom.
"Ne mogu poreći da sam mu i ja na tome bezgranično zahvalna, ali sada je vreme da nastaviš; zaboravi ga, jer ti nikada ne treba nekome da budeš drugi izbor", privukla me u zagrljaj.
Osetila sam se tako sigurnom i voljenom u njenom zagrljaju, ovo me na neki način vratilo u detinjstvo kada smo obe bile bezbrižne; u vreme kada je moja sestra bila samo vesela tinejdžerka, a ne osoba koja je sav teret mog odgajanja i finansija morala preuzeti na sebe. Nedostajala mi je ova njena sestrinska strana puna ljubavi i pažnje, koju je zamenila kritikama i zanovetanjem; mada je nisam mogla kriviti zbog toga, jer sam ja za razliku od nje uvek imala svojih ludih bubica koje je ona morala kontrolisati.
Kada se odmakla od mene izbrisala je moje suze i osmehnula mi se, dajući mi do znanja da će sve biti u redu.
"Moraš li da ideš?", upitala sam je sa nadom, jer sam je želela pored sebe.
Nosila je belu košulju i uske crne pantalone, što je značilo da mora otići do njene poliklinike. Ja sam se trudila da maksimalno budem posvećena svojoj specijalizaciji, ali nju nikada neću moći sustići. Nekada bi provodila i po dvadeset časova na poliklinici samo da bi sledećeg dana ustala i ponovo otišla na posao sa osmehom, spremna da se u potpunosti posveti pacijentima.
"Ne, večeras mogu preskočiti papirologiju, svakako nije ništa hitno", ponovo mi se osmehnula.
"Zaista?", pogledala sam je sa nadom u očima.
"Ne želim da ti poremetim raspored i ovako je prepun..."
"Stefani, jedno veče mogu propustiti."
Ovoga puta sam ja nju privukla u zagrljaj, srećna jer ćemo obe makar na jedno veče moći da zaboravimo na poslove i brige koje obe imamo.
"Hvala ti!", detinjasto sam uzviknula, a ona se na ovo glasno nasmejala.
"Hajde sada na tuširanje, gladna sam isto koliko i ti, ne teraj me da te čekam duže nego što je to potrebno", ispratila me sa osmehom.
Ne verujem da će jedno veče sa Nikol uspeti da zaleči sve moje rane, ali makar ću dobiti priliku da provedem vreme sa njom.
Trudila sam se da budem brza, ali to mi jednostavno nije polazilo za rukom. Otvorila sam svoj ormar tragajući za nečim udobnim, a moju pažnju je odmah privukla Leova uredno složena trenerka u kojoj sam se vratila onog jutra; iako je bila oprana i dalje je mirisala na njega.
Čeznula sam da je uzmem u svoje naručje i još jednom osetim njegov privlačni miris, ali nisam sebi mogla dopustiti tako nešto ukoliko želim da ga zaboravim. Uzela sam svoju plišanu trenerku i obukla je, spremna da makar večeras u potpunosti zaboravim na njega. Kosu sam pokupila u opuštenu punđu, jer ću večeras svakako morati da je operem.
"Zaboga, Stefani...", Nikol se glasno nasmejala kada me ugledala, a ja nisam shvatala razlog za to.
"Šta?", zbunjeno sam je pogledala.
"Gde si samo kupila te čupave patofne u obliku jednoroga?", ponovo se nasmejala.
Spustila sam pogled na svoje patofne koje sam kupila pre par dana, uzela sam poslednje u radnji, a toliko su mi se dopale da cenu nisam ni gledala. Podsećale su me na naše bezbrižno detinjstvo i jednostavno sam ih morala imati.
"Šta ti imaš protiv mojih patofni?"
"Ti definitivno nikada nećeš odrasti...", odmahnula je rukom:"Ko bi rekao da ti imaš dvadeset i četiri godine?"
Zvono na ulaznim vratima je prekinulo naš razgovor i ona me zamolila da otvorim, a ja sam je poslušala. Nisam znala da večeras nekoga očekujemo....
Na moje veliko iznenađenje sačekao me dostavljač pice sa ogromnom kutijom u rukama. Onog trenutka kada sam htela da mu kažem da je pogrešio adresu moja sestra se pojavila pored mene i pružila mu novac, ljubazno mu se zahvalivši pre nego što je uzela kutiju od njega.
"Od kada mi to jedemo picu?", zapanjeno sam je pogledala kada smo ostale same.
Nikol je bila strogi pobornik zdrave ishrane, a njen posao je činio još rigoroznijom povodom toga; za nju je jednostavno sve bilo nezdravo.
"Šta je sa svim tim štetnim mastima i šećerima koje po tebi uništavaju srce, mozak, kosti, zube i šta sve ne?", upitno sam je pogledala.
Ne sećam se kada smo poslednji put jele brzu hranu zajedno, u stvari ne verujem da je moja sestra uopšte i jede. Nikol će pre ustati sat vremena ranije da bi sebi pripremila obroke koje će poneti na posao nego kupiti nešto nezdravo; dok sam ja zbog svoje specijalizacije praktično živela na brzoj hrani, ukoliko bih u smeni uopšte i uspela da jedem.
"Stefani, ne preteruj", prostrelila me pogledom:"Večeras ću sve to ignorisati zbog tebe, ali samo večeras."
"Znači danas mogu da jedem kao da sutra ne postoji", nasmejala sam se, a ona je ponela picu ka dnevnoj sobi ignorišući moj komentar.
Kada smo ušle imala sam šta i da vidim, razne grickalice i slatkiši bili su uredno poređani na stočiću ispred ugaone garniture. Trenutno sam bila ubeđena da je sve ovo jedan divan san iz koga ću se uskoro probuditi, ovo jednostavno nije ličilo na moju sestru.
"Zar mi uopšte imamo grickalice u stanu?"
"To što se ja pravim da ne znam da imaš zalihe slatkiša sakrivene iza osnovnih namirnica u kuhinji, ne znači da sam glupa i naivna", kratko mi je objasnila pruživši mi tanjir sa parčetom pice.
Nema šanse da ih je sve pronašla, pa dogovorila sam se sa Magdom da ih držim iza brašna koje ona nikada ne koristi...
"Zašto naslućujem da će me sve ovo skupo koštati?"
"Ne znam o čemu pričaš", nevino mi se osmehnula.
"Da li je to stomatolog u tebi nestao?"
"Prestani da zanovetaš i izaberi film koji ćemo gledati", rekla je sedajući među mnoštvo razbacanih jastuka.
Ipak sam odlučila da je poslušam i sa osmehom sam sela pored nje, imaću dovoljno vremena za brigu kasnije. Pustila sam prvi akcioni film koji sam pronašla, a zatim sam se smestila pored Nikol i spustila svoju glavu na njeno rame.
Nisam previše obraćala pažnju na film koji smo gledale, jer najviše sam uživala u njenom prisustvu koje me činilo presrećnom. Mi na ovom svetu imamo samo jedna drugu, a ja sam priželjkivala da je uvek ovako; Nikol i ja nasmejane i opuštene bez beznačajnih prepirki koje smo uvek imale.
"Hvala ti na ovome", tiho sam joj se zahvalila.
"Sve za moju malu Stefani", nasmejala se, a zatim me poljubila u čelo kao što je to radila kad smo bile male.
"Ti ćeš mi uvek biti na prvom mestu, zapamti to."
_________________________________________
Mišljenja nam pišite u komentarima. :)