Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

STEFANIN EPILOG

"Prijatno ljubavi, nadam se da će ti se dopasti…"

"Ljubavi!", uzviknula sam kada je Astra radosno utrčala u sobu i skočila na mene. Da, ubedila sam Lea da i psa povedemo na odmor.

Pošto je Leo odlično znao da hoda po tankom ledu, morao je pristati na sve moje uslove, iako mu se ideja psa u avionu nije ni malo dopadala.

"Njoj ljubavi za to što se pojavila, a meni da ću spavati na kauču…", požalio se, ali sam ignorisala njegov komentar i nastavila da mazim svoju mezimicu.

"Jesi li jela?", upitala sam je jer mi se činila gladnom.

"Leo, jesi li nahranio Astru?"

"Jesam!", odmah je ispalio i znala sam da me je slagao.

"Dala sam ti jedan zadatak sinoć i to si uspeo da zaboraviš…", kritikovala sam ga, a zatim sam se uputila ka kuhinji da uzmem njenu hranu.

"Stefani, žao mi je, trudio sam se da pripremim doručak za nas i jednostavno sam zaboravio…"

"Leo, ne treba meni da se izvinjavaš, nego njoj."

"Čekaj, stvarno želiš da se izvinim psu?", zapanjeno me pogledao.

"Lepo mi je Maksimilijan rekao da joj poklonim telefon ili laptop, ali ne, ja sam morao psa da izaberem…", promrmljao je sebi u bradu.

"Leo, čula sam te!"

Naučiću ja njega odgovornosti i brizi, a u tome će mi moja ljubimica pomoći. Biće on meni savršen muž i odličan otac našoj deci; mada će mi trebati par godina da sve to uradim. Taman imam vremena do kraja specijalizacije.

"Izvinjavam se ovoj vreći krzna, koja uredno pokušava da zauzme moje mesto na krevetu i koja reži na mene čim tebe nema u blizini."

"Leo!"

"Dobro, žao mi je što sam zaboravio da je nahranim…"

"Hajdemo sada onda da vidimo šta si nam to ukusno spremio", sipala sam Astri hranu i uputila se nazad ka našoj spavaćoj sobi.

Pažljivo sam oprala ruke i ponovo navalila na hranu koju je Leo pripremio, moram priznati da su se njegove kulinarske sposobnosti zaista popravile tokom prethodnog perioda. Uživala sam u njegovoj hrani i pružila mu jedan zalogaj, a on ga je rado prihvatio.

"Stefani, udaj se za mene."

"Već sam ti rekla da ću razmisliti, meni treba vremena da o svemu dobro i detaljno razmislim. Ne želim ponovo da završim ostavljena.'

"Nikada više Stefani, šta god se dogodilo."

"Ovoga puta nigde ne žurimo, život je pred nama. Prvo moja specijalizacija, pa ćemo razmišljati o porodici."

"U redu", odustao je od ubeđivanja sa mnom, a osmeh mu je nestao sa lica.

"Idemo li na kupanje?", upitao me.

"Naravno, samo mi prvo daj par minuta da pozovem Nikol."

"Važi, čekam te onda na plaži i pozdravi je", približio mi se i poljubio me na blic, a onda me ostavio samu da razgovaram sa sestrom.

Pažljivo sam ga posmatrala dok se kretao ka plaži, rukom je zadržao kosu zbog blagog povetarca; a to je dodatno istaklo njegove leđne mišiće. Gledala sam njegovo telo i čestitala sebi na tome kakvog sam muškarca osvojila za sebe. 

"Halo, Stefani, jesi tu?", moje sanjarenje o Leu je prekinuo Nikolin glas.

"Hej sestrice, kako si?", upitala sam je, Zara i ona su mi neopisivo nedostajale.