Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

31.

Nazvala sam ih i saznala da se danas pojavio na poslu, te da je trenutno na sastanku. Pitala sam da me spoje sa njim, objasnila da moram hitno da ga čujem no kad sam rekla svoje ime rekli su mi da gospodin Anders nema vremena.

Glas tajnice bio je hladniji kad je čula ko sam, što mi je bilo jako čudno.
Sjela sam na Stefanin krevet buljeći u njihove slike na zidu, nasmijani i tako sretni na svakoj slici. Savršen par. 

Zar je sve to bila laž?

Pomislim.

Možda bi trebala skinuti njihove slike sa zida?

No kako mi Stefani nije ništa pričala nisam znala šta da radim.

"Gospođice Nikol, oni dolaze."

Javila mi je Magda sa vrata na što sam se ja trznula kao iz sna. Zamislila sam se toliko da sam izgubila pojam o vremenu.

Dnevna soba bila je ukrašena balonima sa velikim natpisom dobrodošlice na zidu. Magda je spremila dosta hrane te smo pozvali i nekoliko Stefainih jako blikish drugarica, kao i par kolegica sa posla. Naravno tu smo bile i ja, Magda i Vill koji nam je puno pomagao u ovim danima.

"Sestrice." - Bacila mi se u zagrljaj kad me ugledala dok nam je oko nogu veselo skakutala Astra.

Posebno se pozdravila sa Astrom, a potom i sa ostalim svojim prijateljima.
Zabava je tekla normalno, svi su bili sretni što se Stefani oporavila ali ona više nije bila ista.

Trudila se glumiti sreću pred ljudima,ali ja sam poznavala lažni osmijeh na njenim usnama. Izvlačila se na to da je jako umorna, te su gosti otišli ranije, svi pa i Viliam koji je obećao doći rano ujutro, prije posla da je pregleda.

Kad smo ostale same odvela sam je do njene sobe da se odmori, pomogla joj da se presvuče te je ušuškala u njen krevet.

"Lezi pored mene. Hoćeš li Nikol?"

"Naravno da hoću." 

Sjela sam na krevetu pored nje, naslanjajući se na zid iza sebe, dok  je Stefani ležala sa glavom u mome krilu. Mazila sam je po kosi, to je uvijek opuštalo...

"Stefani."

"Molim?"

"Sekino, hoćeš li mi reći šta se desilo sa tobom i Leom?"

"Voljela bih da ti imam šta da ti kažem Nikol."

"Kako to misliš? Do jučer ste bili u vezi, zaručeni, planirali ste brak. Šta se desilo odjednom? Gdje je Leo nestao?"

"Sva ta sreća kao i sva ta priča, palo je u vodu."

"Zašto?"

"Ne znam, ni meni još nije jasno ali jedno je sigurno između nas je gotovo."

"Nisu li to malo grube riječi, znam da ste u svađi ali i to se dešava u vezama. Pogotovo sad kad se desilo sve to što se desilo."

"Misliš što smo izgubili bebu?"

"Mislim na to što oboje prolazite kroz težak period i sad vam se sve čini malo..."

"Nikol. Između mene i Lea je gotovo."

"Nisi tako pričala kad si se probudila."

"Jer nisam bila svjesna da me ostavio."

"Ostavio te?"

"Da."

"Molim? Kako?! Kad si pričala sa njim?"

"Gospodin se nije udostojio ni pojaviti, poslao mi je pismo."