Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

29.

Privukla sam ga u čvrsti zagrljaj; a jedna suza radosnica, koju sam brzo izbrisala, slila se niz moj obraz. Molim te zauvek budi pored mene.

"Hvala ti, Leo."

Tiho sam mu se zahvalila, a on me nežno odmakao od sebe, pogledavši me njegovim prodornim pogledom.

"Na čemu?"

"Na svemu; hvala ti što si prihvatio svaku moju manu i što se svakodnevno boriš sa mojim ludim bubicama. Hvala ti na tome što ostaješ uz mene čak i kada sam nemoguća i na tome što se trudiš da me usrećiš svakog trenutka."

Osetila sam još jednu suzu kako je skliznula niz moj obraz, a Leo je spremno izbrisao.

"Stefani, sve su to dužnosti jednog verenika; ali čemu sada sve ovo? Nema razloga da plačeš zbog toga..."

"Izvini, znam da moraš otputovati čim se vratimo i to me rastužilo, jednostavno ne želim da budem odvojena od tebe."

"Obećavam da ću se truditi da se što brže vratim, jer ćeš i ti meni nedostajati."

Nalegla sam se na njegove mišićave grudi i pratila ujednačeni ritam njegovog disanja što me neopisivo smirivalo i činilo spokojnom.

...

"Ljubavi, probudi se, vreme je da nešto pojedeš", čula sam Leov glas.

Trebalo mi je par trenutaka da se rasanim i priviknem na jarko avionsko svetlo.

Ugledala sam svog verenika pored sebe i činio mi se zabrinutim.

"Stefani, jesi li dobro?", prislonio je svoju ruku na moje čelo:"Spavala si više od dvanaest sati, bez toga da si se i jednom probudila..."

"Dobro sam. Nema šanse da sam toliko spavala...", naglo sam krenula da ustanem, ali me Leo uhvatio jer bih u protivnom završila na podu.

Zagledala sam se u sat na njegovoj ruci i shvatila da me nije lagao. Kako sam uopšte mogla tako dugo da spavam?

"Pakovanje i put su te izmorili, ne opterećuj se time", osmehnuo mi se, a zatim se okrenuo ka stjuardesi.

"Možete nam doneti večeru."

"Naravno, gospodine", rekla je uputivši se u suprotnom pravcu.

"Leo, nisam gladna..."

"Moraš nešto pojesti pre nego što sletimo, ne planiram da se sa tobom rastravljam oko toga. Zar treba Nikol da mi prebaci kako nisam vodio računa o tebi?", našalio se.

"Moja sestra je na nekom seminaru, biće odsutna najmanje pet dana."

"Leo, ne osećam se najbolje, mogu pojesti samo nešto od voća, ali to je sve."

"Stefani, već počinjem da se brinem..."

"Samo mi ne prija let avionom, ne preteruj."

"Ipak mislim da bi trebala da posetiš nekog doktora čim se vratimo..."

"Hoćeš li da izvadim krv ispred tebe?!"

U trenutku me razbesneo njegov predlog, jer je to učinilo da se osetim kako mi ne veruje kao lekaru.

"Nisam hteo da te naljutim, samo se brinem, jer te volim..."

"Izvolite."

Stjuardesa se vratila sa našom večerom, ali sam je ja zamolila da meni umesto toga donese voće. Ostatak leta sam provela uživajući u svom obroku; a Leo me samo sumnjivo gledao, ne govoreći ništa.

"Jesi li i dalje ljuta?", Leo se smestio pored mene pre sletanja.

"Ne veruješ u mene kao doktora, mislim da nemamo o čemu da pričamo."