Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

12.

Odmahnem glavom i nastavimo se gledati oboje nasmijani i sretni.

"Ne mogu ti opisat koliko mi je drago što te vidim." - Ovoga puta kaže on meni.

Nasmijem se. Uzvrati osmijeh. Bože pogledaj te usne i te zubiće...

Zagledam se u njega po ko zna koji put, vraćajući se u svoje djetinjstvo. 
"Prošli smo toliko toga zaj.."- Glasna truba me prekine u pola rečenice. Uplašim se i odmaknem od njega po okrenem da pogledam odakle taj zvuk dolazi.

Kamion iza mene, čeka da se pomaknem sa autom. Mahnem šoferu da ću brzo, a on se namršti.

"Zaustavila sam saobraćaj."

"Izgleda ljutito." -Odgovori gledajući u kamijondžiju.

"Bolje da idem."

"Želim da te vidim." -Kaže odjednom.

"Molim?"

"Mislim ponovno, želim da te vidim ponovo."

"Naravno."- Nasmiješim se.

"Večera, večeras?"

"Može, svakako ne radim danas."

"Ja završavam u pet."

"Meni odgovara."

"Bože Nikol."- Zagrli me, uzvratim zagrljaj. Truba se opet oglasi.

"Sad ozbiljno idem."

"Znam jedan dobar restoran."- Dobaci dok sam odlazila.

"Pričaj mi o tome. Zvat ću te."

"Jedva čekam." -Kaže prije nego uletim u auto.

Smejem se dok ga gledam kako se udaljava, stane ispred ulaza i mahme mi. Na njegovim usnama osmijeh kao i uvijek.

"Kao i uvijek. Osjećaj je isti." -Kažem tiho. 

Truba se opet oglasi. Mahnem šoferu, upalim auto i maknem se sa puta. Promatrajući Viliama na retrovizoru. I dalje stoji ispred bolnice i gleda u našem smjeru. Falio mi je..

Kad izađem na ulicu okrenem se prema Stefani na koju sam nakratko zaboravila. Njen izraz lica je nezaboravan. Pospanih očiju i otvorenih usta kao riba zuri u mene nepomično.

"Stefani."

"Jel ja sanjam?"- Nasmijem se na to.

"Zašto sestrice?"

"Jel ja sanjam ili si ti upravo imala mini romansu sa mojim mentorom ispred javne bolnice?"

"Ma šta pričaš?"- Nasmijem se.

"Šta pričam, skidali ste se pogledom kao da ste bili sami.. Kakav je ono zagrljaj? I kako se to smiješ?"

Samo se smješkam i znam da je to izluđuje pa nastavi.

"Nikol? Sestrice. Jesi li to ti?" 

Nasmijem se opet, ništa ne odgovarajući.

"Objasni mi, otkud ti sa mojim mentorom?"

"Nije takvo poznanstvo Stefani, zar ga ne prepoznaješ?"

"Prepoznajem ga. Naravno da ga prepoznajem to je moj mentor, radim sa njim svaki dan."

"Stefani to je Viliam."

"Znam Viliam Limberg, moj MENTOR."

"Stefani to je Viliam, Vill, Villy."

"Ubio me Bog, ako si ti normalna. Šta je sa tim osmijehom?"

"Stefani to je moj Vill.."

"TVOJ Vill! Zaboga, prestani da se smiješ Nikol sa tobom stvarno nešto nije u redu. Da se vratimo u bolnicu da obavimo pretrage? Jesi li pila nešto danas?"