Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

10.

"Šta radimo ovde?", tiho sam ga upitala dok me vodio ka liftu.

"Želela si objašnjenje, ovde smo da bih mogao da ti ga pružim bez potencijalnih ometača", namignuo mi je sa osmehom.

Bilo je nešto u tom njegovom dominantnom glasu što je nateralo moje srce da zakuca brže, a te prodorne zelene oči su me osvajale iako sam se borila protiv toga. Trudila sam se da pogled usmerim ka našem okruženju, a ne njegovim savršeno izdefinisanim leđnim mišićima; mada mi je to teško polazilo za rukom.

Osećala sam ljubomorne poglede drugih na sebi, ali sam to vešto ignorisala. Nakon što sam preživela tri meseca rada u bolnici u kojoj sam bila glavna tema, istrpeću još i ovo pre nego što donesem konačnu odluku. Ušli smo u lift i on ga je na moje iznenađenje zaustavio na prvom spratu, a ja sam ga tiho pratila.

"Gospodine Anders, dobrodošli!", jedna od žena sa recepcije je odmah dotrčala da ga pozdravi:"Šta mogu da učinim za Vas?"

"Ne želim nikoga da vidim na krovu u narednih par časova", kratko je rekao, a ona je klimnula glavom u znak razumevanja.

"Želite li da Vam pripreme apartman?", upitala ga je, a mene je odmerila pogledom.

Nisam mogla da ne primetim zavidnost u njenim očima dok me gledala, a zatim je ponovo svoju pažnju usmerila na Lea i slatko mu se osmehnula.

"Neće biti potrebe za tim", Leo joj nije posvećivao mnogo pažnje.

"Kako god želite."

Leo me u sledećem trenutku uhvatio za ruku i nedugo nakon toga ponovo smo bili sami u liftu.

Pokušavala sam da se suzdržim, ali mi to ipak nije pošlo za rukom. Lepo mi je Nikol rekla da ću mu biti samo jedna u nizu, ali ja sam morala biti svojeglava kao i obično. Sav bes koji sam pokušavala da zadržim u sebi sve ovo vreme jednostavno je isplovio na površinu.

"Da li svaku ovde dovodiš?", otrovno sam ga upitala.

"O čemu pričaš?", iznenađeno me pogledao.

"Nemoj da se praviš da nisi razumeo pitanje", ljutito sam ga pogledala:"Prvo je odvedeš na krov, očaraš je lažima, a zatim odvučeš u luksuzni apartman."

"Stefani, razumem da si ljuta, ali ja to ne radim."

"Ma zaista?", upitala sam ga sa nevericom:"Ona recepcionarka te jednostavno pitala želiš li apartman iz ljubaznosti, kao da to nikada ne radiš..."

"Stefani, nisam takav muškarac."

"A kakav si ti to onda muškarac Leo Anderse?"

"Proveo si noć sa mnom, a onda si nestao; ne udostojavajući se čak ni da odgovoriš na moje pozive. Nakon toga u tvom krilu i zagrljaju viđala sam mnoge devojke, koje verujem da si zavlačio isto kao i mene."

"U prethodna tri meseca nisam imao vremena ni da dišem od posla, a kamoli da se viđam sa ženama."

"Zaista?"

Nisam mogla da verujem da me je gledao u oči i lagao, pala sam na te njegove zelene oči; ali u ovom trenutku mi se gadio.

Ko zna koliko ih je samo lagao kao mene sada...

"Objasni mi onda, molim te, ko je ovaj supermodel kojeg si obgrlio oko struka dok ste zajedno bežali od novinara?"

Iz zadnjeg džepa farmerki sam izvukla svoj telefon, pokazavši mu jednu od slika koja me najviše povredila. Znala sam da nisam trebala imati ove slike u svojoj galeriji, ali ipak sam ih iz nekog razloga sačuvala; valjda da me podsećaju koliko znam da pogrešim u izboru dečka.