"Moguće je sve što nije nemoguće"

Part 37

Stara, dobro upamćena scena.
Šmeker u društvu sličnih sebi.
Šeretski izraz lica, temperamentni stav i poznata dominacija.
Nedaleko odatle - nafrakane mačkice koje mole za pažnju. Utegnute, naparfimisane, istilizovane.
Ma hodajući haos.

"Auu, brate, kako smo se vrelo zabavljali sinoć." - govorio je neko iz mase, dok su se ostali cerekali kao drogirani.
Navaljen na stub, prekrštenih ruku i trenutno odvaljen od smeha sa pažnjom je slušao prepričavanje, rekla bih, urnebesnih doživljaja, dok su mu se na licu smenjivale različite grimase.

Trudeći se da ne privučem paznju, koju i onako nemam, neprimetno sam se prošunjala pored družine i ušla u školu.

....

"Čemu se nadaš ove godine?"

U pauzi između časova sela sam u kafeteriju sa profesorkom matematike. Pozvala me je da malo neobavezno proćaskamo, što inače nije njen običaj.

"Nemam neka posebna očekivanja. Šta bude - biće." - bila sam iskrena.

Sva moja nadanja, snovi i očekivanja srušena su prošle godine.
Toliko sam se borila da bih na kraju izgubila.

"I ove godine je aktuelno prepucavanje između tebe i Davora?"

Nisam sigurna da li je ovo bilo pitanje ili konstatacija, ali da ćemo se dotaći teme "Davor" dakako sam bila sigurna. Ništa ne može proći bez njega.

"Ne znam ništa o tome. Gledam samo svoj život i svoj put, a ako neko to vidi drugačije - šta ja mogu."

I jeste bilo tako i biće. Niti se kome mešam u život, niti kome stajem na žulj. Konkurencija je tu da te natera da budeš bolji, a ne da se dokazuješ. Bar ja to posmatram na taj način.

"Normalno je da među najboljima sevaju varnice, bez brige."

Među nama sevaju ratne sekire, a ne varnice.

"Kako god." - nezainteresovano sam promrmljala, otpivši gutljaj vrele tečnosti kako bih umirila krajnike.

"Šta god bilo na kraju, važno je da znaš da si dala sve od sebe. Tako nećeš imati za čim da žališ. Ako je suđeno da budeš najbolja, bićeš. Ako nije, prihvatićeš. Sad zvučim kao otupela profesorka filozofije, ali zapamti - Čovek planira, Bog odlučuje."

"To stoji. Problem je što stvari u datom trenutku teško prihvatamo, doživljavamo neki peh kao životnu tragediju, pa izađemo iz koloseka. A kada vratimo vreme i sagledamo tu istu situaciju, bude nam smešno na šta smo trošili suze i reči. Ali, iako Vam sada ovo govorim i zaista i mislim, odlično poznajem sebe, i tačno znam da bi me neuspeh i ove godine dokusurio i sravnao sa zemljom. Prošle godine sam pala, sad bih propala."

Rekla sam ono što mislim i osećam. Koliko god si nečega svestan, ako dozvoliš da te emocije savladaju - sve to u momentu bacaš u vodu i utapaš se u sve dublji ponor. Jer emocije su tihi ubica. Ko gazi srcem, brzo padne.

"Zavisi šta je tvoja definicija neuspeha. Za tebe je, po svemu sudeći, neuspeh biti vicematematičar države. Ti zbog toga plačeš, a neko to sanja. Stvar je u doživljaju stvari. A to polazi iz glave. Psiha je ključna stvar."

"Mlada si. Vreme je tu da te uči. Ni ja na tvojim godinama nisam sagledavala život kako treba. Možda sam zbog toga sada i sama."

"Sami ste?" - iznenađeno sam pitala, u glavi premotavajući njene reči.

Nemoguće! Ona je i slika i prilika. Pravi primer uspešne i privlačne žene.

"Ako su zbirke zadataka i kojekakvih udžbenika, u kombinaciji sa pismenim radovima i godišnjim proverama znanja neko društvo, onda i nisam." - nasmejala se, trepnuvši očima ubrzano.