"Moguće je sve što nije nemoguće"

Part 1. "Konkurencija"

Januar, 16.

Marija's pov

"Sutra posle nastave ostajemo u kabinetu, kao po dogovoru?" -
obratila mi se smeđokosa žena, osrednjih godina, pre no što sam se našla sa druge strane učionice.
"Naravno." - učtivo sam potvrdila ugovorenu pripremu, nakon čega mi je glavom dala znak da produžim.
"Vidimo se onda." - dodala sam, gubeći se iz njenog vidika.

"Kako teku pripreme?" - upitale me Tina, hodajući u korak sa mnom ka kapiji školskog dvorišta.
"Naporno je, ali navikla sam na opterećenje, čak i veće. " - odvratila sam, zevnuvši.
Iscrpni zadaci i formule nemaju milosti za mene, i moj san.
"Pocepaćeš ti to, pazi šta ti kažem. Matematika je tvoja teritorija, ide ti i vise nego dobro. Konstantno vežbaš, odričeš se svega, zarad tog nadmetanja, rezultat ne moze izostati. Uostalom, videla si i prošle godine kako stoje stvari, da si imala prava da ideš dalje od regionalnog, oborila bi sve standarde. Niko ti nije bio ravan, pa neće ni sada. Nemaš konkurenciju."
Iskreno sam se nasmejala nakon ovih reči, osetivši neku čudnu energiju kako struji mojim telom.
"Preteruješ, precenjuješ me." - držala sam stranu skromnosti, jer, između ostalog, nisam bila oduševljena svojim mogućnostima u toj meri da bih lebdela, i veličala se.
"Samo govorim istinu!" - podigla je ton za koju lagu, pokušavajući da zvuči što ozbiljnije. Oduvek mi je zamerala tu uzdržanost i neisticljivost.
"Dobro, dobro. U pravu si." - nevoljno sam se složila s' njenim rečima, pokazavši joj 'like' u vazduhu.
"That's my girl." - uskliknula je ponosno, povukavši me k' sebi.

*Sutradan*

"Imam ti nešto saopštiti, pre no što počnemo." - istakla je profesorka Tatjana, ne baš najprijatnijim tonom.
"Slušam Vas, recite." - udahnula sam duboko, oslonivši laktove na hrapavu površinu ispod sebe.
Neka čudna neprijatnost, preplavila je moj želudac, nateravši me da, na trenutak, napravim neku kiselu facu.
"Ove godine nisi jedina koja predstavlja našu školu. Maločas sam saznala da i kolegenica Bilja, koja vodi susedno odeljenje, ima nekog svog takmicara." - objasnila je, pomalo smrknuto. Ovo nije iznenađenje samo za mene, očigledno.
"Ali na potvrdi o prijavljenima nije bilo nikog, sem mene, zar ne? Zajedno smo prelistavale te liste, koliko se sećam. Iz drugih predmeta je bilo interesenata, iz nekih manje, iz nekih više, ali rubrika iz matematike je ostala prazna." - nervozno sam izbrbljala, stežući prste.
Sama pomisao da je istina ovo što je upravo izrečeno, bacala me je u očaj, jer bi to značilo samo jedno - put ka cilju je još trnovitiji.
"Malo su okasnili sa prijavljivanjem, zato što se taj učenik nećkao, ali je na kraju pristao. Naknadno su se ubacili."
"Koliko sam ja upućena, rok se ne sme probiti." - pobunila sam se, mrdnuvši rukama u vazduhu.
"Ovo je bio izuzetak. Taj dečko je, pre par nedelja, prebačen u našu školu, zato su im i progledali kroz prste." - nakon ovog saznanja, sve je poprimilo smiso, kockice su se složile.
"Baš se radujem." - sarkastično sam rekla, zabacivši pramen koji mi je smetao iza uha.
"Kako god, tvoje nije da razmišljaš o tome, tvoje je da radiš. Niko te ne može ugroziti ako to ne dopustiš. O ovome sam te obavestila čisto informativno, krenimo sada. Otvaraj knjige. " - naredbeno je rekla, trepnuvši očima par puta.

*Par dana posle*

"Jesi li saznala nešto?" - trznula sam Tinu, iz razmišljanja, prisetivši se našeg razgovora od juče.
"O onom matematičaru?" - podigla je upitno obrvu, posvetivši mi pogled.
"O navodnom takmičaru?" - prkosno sam preformulisala njene reči, još uvek nespremna da prihvatim informaciju priloženu pre par dana.
"Stvaran je, Mari. Toliko stvaran da ti je samo na par metara." - ispalila je, očima mi signalizirajući da pogledam ka vratima kafeterije.
Kratko sam se premišljala da li da to uradim, jer sam, na ovaj, ili onaj način, želela da je priča o njemu samo jedan ružan san, koji će se ubrzo završiti. A lično viđenje njega, srušilo bi ta moja nadanja, što je pojačavalo moju nedoumicu.
"Pa, Marija, pogledaj svoju konkurenciju, izaći će za koji tren!" - ljuto je ciknula, primetivši da se ne usuđujem na to.
"Ma šta ma da ga gledam, nebitan je." - namrgođeno sam sročila misao, te naglo ustala, uputivši se u toalet koji je bio u suprotnom smeru od vrata.
"Sačekaj bre!" - prodrala se Tina, shvativši da se udaljavam.