"Moguće je sve što nije nemoguće"

Part 36 "Druženje"

"Svaki odgovor na tvoje pitanje je pogrešan odgovor." - odmahnula sam glavom levo-desno, održavajući se nekako na nogama. Glava je sve više pulsirala da sam imala osećaj da će se otvoriti svakog časa.

"Ti onda nađi pravi, i neće biti pogrešan." - mogla sam se zakleti da mu se kut usnice izvio u majušni osmeh dok je ovo opušteno izgovarao.

"Halo, halo. Da prekinemo ovu parodiju dok se nije zahuktala ako se slažete. Marija, ulazi u taxi. Davore, gubi mi se s' očiju." - umešala se Klara, predosetivši da je još jedan verbalni duel na pomolu. Izgleda da joj naše predstave više nisu interesantne.

"Duguješ mi odgovor, Marija." - sa tim rečima okrenuo se i napustio školski parking dok je moj pogled ostao na njegovim ledjima.

...

"Nemoj da sam te videla sutra u školi. Odmaraj, leči se. Znači, u prvoj fioci ti je fervex, uzela sam ti pet kesice. Ispod imaš brufen i paracetamol. A u poslednjoj su suplementi. Normalizovala sam ti temperaturu, ali to ne znači da si bezbezna. Toplomer ti je na dohvat ruke, proveravaj kakvo je stanje na pola sata ili sat. Čaj ti je na šporetu, nemoj da ova šolja bude jedina koju si popila danas. Fali nešto?"

"Fali." - kiselo sam se osmehnula, ugrizavši se za usnicu.

" Jao, šta? Baš sam se trudila da nešto ne zaboravim... i eto.. sad, o Bože.."

Kao oparena je krenula da skakuće po sobi. Koja je to ludača.

"Fali mi dečko."

Tako prosto i jednostavno. Ali nestvarno da dopire od mene. Štreberice koja ne vidi dalje od knjige.

"Huh, prepala si me. Tebi je vatra izgleda načisto popila mozak." - odmahnula je glavom, izbečivši se na mene.

"Pa zar ne bi bilo divno da te neko grli oko struka, uzima u naručje i vrti, šapuće ti na uvo slatke stihove neke pesme, ljulja te u parkiću, crta ti osmehe na licu i..."

"Alo, u kom veku ti živiš? Očigledno u pogrešnom. Devojko, ne maštaj u prazno. Današnji svet funkcioniše po principu 'iskoristi', to što tebi prolazi kroz mozak čak više ne može ni na filmovima da se vidi. Romantika je davno zamrla. Ne zavaravaj sebe."

"Nisu svi muškarci isti. U moru ološa mora da ima i neko dobar." - usprotivila sam se, iako mi je istinitost njenih reči bila opšte poznata.

"Aha, verovatno. Neko kao Davor, ha?" - ironično je uzvratila, prevrnuvši očima.

"Zašto baš on?" - jezik mi se razvezao kao da pričamo o nečemu u šta sam potpuno neupućena.

"Zato što je on pravi primer 'idealnog dečka' današnjice. Mislim da to znaš i sama. A kad smo već kod njega, kakav odgovor je taj kreten tražio od tebe danas?"

Glupa, glupa, glupa ja. Tako mi i treba kad čačkam mečku.

"Apsolutno nemam pojma. Njegove gluposti mi ne dopiru ni do malog mozga." - pokušala sam da se izvučem.
Po drugi put blefiram drugaricu.
Po drugi put na istu temu.

"Nije tako delovalo. Čak sam stekla utisak da nisi znala šta da mu odgovoriš."

Oo, istražna sudinice! Ništa tebi ne promakne.

"Ma o čemu bih ja imala da razgovaram sa njim...
Daj, života ti..."

"Dobro. Samo kažem. Ne budi naivna i razmišljaj šta radiš. Sad idem. Čujemo se uskoro." - poslala mi je vazdušni poljubac i izašla iz sobe, ostavivši me sa svojim uskovitlanim mislima.