"Moguće je sve što nije nemoguće"

Part 6 "Ne loži se."

Davor's pov

"Samo te sprdam, ne loži se." - bahato sam sročio, ugledavši pred sobom devojku, koju bih stavio na zadnjem mestu potencijalnih gostiju ovog kluba. Zapravo, ne bih je mogao ni staviti, ma ni zamisliti je ovde. No, život nam priređuje iznenađenja, u trenucima kada ih najmanje očekujemo. Ovo je samo još jedna potvrda te surove istine.

Susrevši se sa tim licem i parom poznatih očiju, jedva sam se doveo u normalu, što zbog iznenađenja, što zbog brzopletosti.
"Čudi me da nisi za radnim stolom, i kalkulatorom, već traćiš svoje dragocene minute uzaludno tumarajući i prodavajući jeftine blefove mizernog zavođenja." -  ispljunula je, ironično mi se nasmešivši u lice.
"Ti ne znaš ni takve. Čak i gola da se skineš, ne bi privukla ničiju pažnju." - otvoreno sam je ponizio, unoseći duplo više žestine u svoju misao.

- Sem tvoje. Blenuo si u nju kao tele u šarena vrata, jedva osmislivši dovoljno uverljivu laž kako bi se prikrio. - javio se glasić razuma, peckajući me.

"Čak i novu planetu da otkriješ, ti ostaješ nula od čoveka." - odsečno je uzvratila, pa se okrenula ka napred, ostavivši me da blenem u njena leđa.

Nemajući apetita za dalju diskusiju s' njom, okrenuo sam se te odšetao nazad do svog stola.
-Nemaš argumenata kojim bi opovrgnuo ono što je iznela? - dosadni glasić je ponovo proradio.
-Je*i se. - opsovao sam sebi u bradu.

"Molim?" - oglasio se Mark, za koga bi bilo veliko iznenađenje da nešto propusti.
"Za onim stolom tamo je ona bezvredna štreberica." - potkrepio sam njegovu znatiželju od malope, ne pridajući pažnju njegovom trenutnom pitanju.
"Zajebavaš me? Marija? Ma nemoguće." - pitao je u neverici, raskolačivši oči.
Klimnuo sam glavom, napravivši neku nedefinisanu grimasu lica.
"Uu je*ote, pa nije onda ona toliko loša, a?"
"Dobra je k'o lanjski sneg." - frknuo sam, primivši palcem koren nosa.

Iako sam poricao pred Markom, ne mogu, a da ne priznam da ona balavica prilično dobro izgleda večeras. Poseduju izvesnu zgodnoću u sebi, jasno se vidi. Ova haljina joj sasvim dobro prijanja uz telo, koje nije baš za bacanje.
Mada, opet, koliko god je uspela da se maskira, dosta toga tu nedostaje. Vidi se da je operisana od izlazaka.
Čekaj, zašto ja, kog đavola, razmišljam o njoj? Daj bre!

Marija's pov

"Mogle smo da ostanemo još malo. Pa tek je pola dvanaest." - negodovala je Tina, prativši ritam mojih koraka.
"I ovo je previše." - smoreno sam rekla, kratko uzdahnuvši.
"Ne umeš da uzivaš." - zaključila je, odmahujući glavom levo-desno.
"Čula si šta mi je rekao?" - pokunjeno sam pitala, i dalje pod jakim utiskom malopređašnjeg dešavanja, ako to uopste i mogu tako nazvati. Bolje reći ponižavanja.
"Izbij to iz svoje lepe glavice. Totalno je nebitno. Važno je samo to da si pokupila brojne poglede, pa mogu ti reći, prilično zgodnih momaka na sebi." - razigrano je izjavila, očigledno pokušavajući da unese vedrinu u ovu noć, koja je za mene bila dosta sumorna.
"Neke reči imaju veliku težinu." - požalila sam, i dalje ne skrećući sa te teme na njenu, koju je otpočinjala.
"Pogodi nas samo ono čemu dozvolimo da nas povredi." - vešto je odgovorila, namignuvši mi kratko.
" U pravu si, ali..." - prekinula me, ne dopustivši mi da završim započetu misao.
" Dosta priče, pustimo korak!" - vojnički je naredila, izdržavši da ne prasne u smeh par sekudni...]

00:50

Nervozno sam se prevrtala po krevetu, dok mi je rečenica : "Čak i gola da se skineš, ne bi privukla ničiju pažnju", odzvanjala umom, znojeći me iz mesta.
Da li je to istina? Šta ako jeste? Šta ako je taj moron u pravu? Ko je meni do sada uopšte i prišao? Da li se je neko i zainteresovao za mene u tom smislu? U bilo kom smislu, zapravo? Sem Tine? Ne?!