"Moguće je sve što nije nemoguće"

Part 15 "Možda je do sada naučila"

"Da li je mržnja obostrana?"
Dolivati ulje na vatru, svakako je uža specijalnost nekih 'zagađivača' planete Zemlje. Recimo Markova.
"Naravno da nije, mržnja je osećanje, a ona su kod mene isljučena kada su u pitanju osobe koje leče svoje komplekse na drugim ljudima" - nastojala sam da zvučim što hladnokrvnije i nepoljuljanije, iako mi je ponestajalo strpljenja još od prvog kontakta sa tim 'zverskim' očima, crnim kao katran.
"Da li će tvoja tuga biti manja ako ti kažem kako mi je žao što nisam debil, i znam koliko iznosi kubni koren iz 27?" - uperio je 'pištolj' u najbolnije mesto. Savršeno je znao šta me najviše pogađa, a da, gotovo, i nije bio prisutan u mom životu.
Dobro, preterujem, to zna skoro svaka osoba u školi. Poznato je gde su štreberi jedino tanki i kako ih možeš srozati, bez mnogo truda.
"Pa to znam čak i ja" - oglasila se etiketirana 'matematičarka' -  banderašica, 'prosuvši' neki jeftin fazon po podu.
"Ček, Marija, ne za*ebavaj da ti to ne znaš" - nastavila je, nakon pruženog zelenog svetla.
"Možda je naučila do sada, prošlo je tri meseca i više od takmičenja, ne potcenjujmo njene sposobnosti" - 'pravi' se opet javio, bljujući otrov poganom jezičinom.
"Zar je tvoj uspeh toliko slabo otpraćen i nedovoljno istaknut da si u prinudi da ga reklamiraš pred svima, ovako javno? Nije li te sramota da na konto mojih grešaka radiš sopstvene promocije?"
U životu važi onaj moto "vraćaj milo za drago.", pa što da se ne vodimo njime? Oko za oko, rana za ranu.
Napravivši atmosferu takvom da se jedino mogla čuti umereno glasna muzika,  dostojanstveno sam ustala sa kožne fotelje, pa, ne oklevajući ni sekund, produžila ka izlaznim vratima. Osećala sam mnogobrojne poglede na sebi, ali sam na to udarila debeo 'ignore' i sledila svoje misli, koje su vrištale da što pre napustim ovo s*anje i vratim se u neki drugi svet, onaj moj svet u kome nema događaja ni nalik ovim.
Spustivši se niz mermerne stepenice, izvadila sam telefon iz tašne u nameri da naručim taksi, jer odlazak pešaka nije zvučao prihvatljivo. Naročito ne posle ove zbrke u koju sam svesno i dobrovoljno upala, što je najtragičnije...]

"Eli"
"A daj Eli, ne krij se, izađi." - već iznemoglo sam brbljao, tumarajući kućom kao manijak.
"Nije ovde. Barbara je odvela na jezero." - tihi glas se začuo u mojoj pozadini, dajući mi do znanja da je moja 'potraga' uzaludna.
"Ne sećam se da sam te išta pitao" - kroz par trenutaka anulirao sam blaženstvo koje sam imao u sebi, čekajući da vidim tog plavokosog anđela.
"Samo te obaveštavam da ne bi gubio vreme" - nevino je slegnula ramenima, iako je bila sve samo ne to.
"Marš u sobu!" - razljutio sam se.
Činjenica da se usudila odgovoriti mi, saterala mi je mrak na oči.
"Čekam drugaricu, biću ovde."
Čekaj, da li se ona ovo šali sa mnom? Mora da je to u pitanju.
"Molim?" - napravio sam se da nisam čuo njenu 'izjavu' , sumnjičavo izvivši obrvu u stranu.
"Čuo si. Majka se složila, tako da, svidelo se to tebi ili ne, biće kako sam te obavestila."
"Kako imaš obraza da okupljaš društvo ovde nakon blamaže veka koju si nam priredila?" - besno sam rekao, prišavši joj na par centimetara.
"Je*ote, pogrešila sam! Jesam, jesam, jesam! Kriva sam, grešna, iskorišćena! Ali, majku mu, pa nisam ubila čoveka, dođavola!.."
"Samo si širila noge bratovljevom drugu, i to pred njegovim vlastitim očima! Samo to!" - glas mi je puknuo, razvivši scenario prošlosti u svojoj glavi.
"Okej, ako će te biti lakše, nikad više neću izaći iz sobe, provešću ostatak života gore među četiri zida" - odbrambeni mehanizam brzo je zamenila krhkošću, dopustivši da suze vrlo brzo zaigraju u njenom pogledu.
"Verujem da time nikome ne bi načinila štetu."

Podvukavši crtu na ovaj razgovor, isfrustrirano sam uleteo u poluzamračenu prostoriju, koja je bila smeštena na poslednjem spratu moderne građevine u kojoj sam se baškario.
Povukavši zavesu u stranu, sobu je 'zapljusnula' svetlost koja nije baš često imala prilike da ušeta ovde.
Nisam bio od onih ljudi koji su bežali od sunca, ali sam se, definitivno, više priklanjao mesecu.
Noć je uzbudljivija i uvek obećava više. Dan k'o dan, mahom je svaki isti.