"Moguće je sve što nije nemoguće"

Prolog drugog dela romana "Moguće je sve što nije nemoguće"

~ Marijas' pov ~

Farmaceutski fakultet, Novi Sad
Departman za farmaceutsku tehnologiju - specijalističke studije

"Marija Stupar!" - odzvonio je prodoran glas 'tunelom tame', kako smo prozvali beskonačno dugačak hodnik koji nas je umeo zarobljivati pa i po ceo dan. Od jutra do sutra, što bi se reklo.
Ogromne zidine, obojene u sivu notu, okružene nekolicinom drvenih klupa, bez naslona za noge, i kojim sitnim prozorčićem na kip, kroz koje bi se zraci sunca jedva i nazirali, upotpunjavale su naše postdiplomske dane. Atmosfera slična zatvorskoj hitala nam je u susret svakog drugog dana u nedelji, čitavu godinu unazad.

"Ovde sam." - progurala sam se među masom ustremelih studenata i njihovih brošura koje su, čini mi se, lebdele svuda, te istupila pred 'svršen čin.'

"Pristupite." - još grublji ton me 'opalio' po sred čela, zahuktavajući i onako već uzavrele strasti.
Posve nesigurno, uplašena poput malene grlice, više mehanički, no voljno, krenula sam putem koji je 'krčio' za sobom.
Kolena su klecala, srce besnelo k'o ludo, dlanovi podrhtavali, skoro i poplaveli, razum se načisto pomračio, k'o da sam u delirijumu, ne dao Bog.

"Izvucite tri kvitice, potom sednite i razmislite pet minuta. Zatim ispišite koncept na papiru koji je pred Vama, i kada to učinite, krenite sa obrazlaganjem odgovora. Naravno, pre svega toga, odložite tašnu na stolicu pored Vase, a mobilni predajte uvaženoj asistentici." - izdeklamovao je odvažno, skoro me ni ne pogledavši. Iz njega je sevala stroga profesionalnost, začinjena semenom otrova koje je čuvao isključivo za mene.

Apsolutno nijedna emocija se nije mogla nazreti na tom prelepom, a meni, sada, tako dalekom i nedostižnom licu.
Čak me ni mržnjom nije hteo častiti. Valjda bi i to bilo previše...

                                                                               

"Kapi za oči jesu sterilni preparati namenjeni za ukapavanje u oko. Mogu biti tipa rastvora, emulzija, ili suspenzija. Četvrta Jugoslovenska farmakopeja nalaže da treba da imaju sniženje tačke mržnjenja od -0,4 do -0,7. One kapi koje se primenjuju na ozleđeno oko, ili neposredno pre hiruške intervencije moraju biti bez konzervansa, i to u jednodoznom pakovanju. Višedozna pakovanja moraju imati konzervans sem u slučaju kad u sastav kapi ulazi supstanca sa antimikrobnim delovanjem. Preporučuje se da.. "

"Gde se vrši izrada tih preparata i kako?" - moje izlaganje je nonšalantno prekinuto već na samom početku.
Imaginacija spleta okolnosti koju sam kreirala u svojim traumatičnim snovima prethodne večeri lagano se pretapala u javu, ne sluteći na dobro.

"Izrađuju se u komori sa UV lampom, ili laminarnim strujenjem vazduha. Sav pribor, posuđe i ambalaža naophodna za izradu, steriliše se pogodnom metodom sterilizacije, a potom se unosi u komoru i pristupa se izradi. Nije dozvoljeno naknadno otvarati komoru, i unositi materijal. Nakon izrade, kapi se sterilišu bakteriološkom filtracijom." - pobedonosno sam se osmehnula u sebi. 

"Na koji način se izrađuju kapi za oči?" - sasekao me novim podpitanjem. Zapravo istovetnim od pre samo par minuta.
Šta se dešava, ima problem sa bubnom opnom ili pamćenjem? Ne kapiram.

"Upravo sam odgovorila na to pitanje ako ste me slušali. Ne vidim što bih se ponavljala. " - smogla sam snage odgovoriti mu, bez mucanja, i to sa nekom dozom drskosti.

"Upravo ste dali, i to ne baš neki zavidni odgovor na moje prvo pitanje, a, složićete se, bilo ih je dva. Hoćete nas počastiti ostatkom 'kolača?' - pakosno se osmehnuo, 'prerezavši' me pogledom, hladnijim od Sibira...

                                     ...  

"Ubiću se Tina, presudiću sebi prvim čim mi padne pod ruku, ne mogu, ne mogu ja ovo..." - tonula sam se u ledenom okeanu suza, šćućurena u uglu hodnika dok je telo vapilo za dahom koji mi je ponestajao. Kako sam kročila u stan, tako sam skliznula niz vrata i poljubila hladan pod. Telo me izdalo u deliću sekunde.
"Šta se ovde dešava?! Marija, Tina, zaBoga?!" - dve glave provirile su iz susedne prostorije, zbunjeno skenirajući situaciju, koja je, pa blago rečeno, odavala utisak srednje strašnog horora. 

"Marija je, ovaj...ona nije..." - pridignuvši se sa zemlje, Tina je pokušala da podvali ekipi neko verodostojno objašnjenje, ali, prave reči su se, naprosto, zaglavile u njenom grlu. A da čitava tragedija bude još veća, ja se ni toga latila nisam. Jednostavno sam nastavila da grcam u svom bolu, ne obraćajući pažnju na njih i novi zaplet koji je već mirisao u vazduhu.
"Imate pet minuta da se priberete i ispljunete to što krijete." - ljutito se brecnula Klara, povukavši Marka nazad u njihovu 'luku.'

"Pala sam specijalistički, i to već na teoretskom delu. Do odbrane praktičnog rada nisam ni stigla. Imaću sledeću priliku za 6 meseci opet, ali, ni tada neću položiti. Ni tada, ni bilo kada, jer.." - udahnula sam duboko, bodreći sebe da prevalim preko usnana ono što moram, "jer......]

Jer, hmm? Sve u svoje vreme.
Pitanja za vas..
1. Kako vam se čini uvod u novu sezonu ove knjige?
2. Šta mislite, šta se krije iz Marijinog 'jer?'
3. Ko je Marijin profesor i asistent, da li naslućujete?

Ostavite mi koments. Love yaa ❤❤