"Moguće je sve što nije nemoguće"

Part 50

Marija's pov

"...znam da ćeš sada govoriti kako nisam normalna i ostalo, ali..." - jedva sam uspela da izgovorim suštinu od silnih Klarinih upadica i neverica.

"Ništa ali, Marija! Gde ti je dostojanstvo, devojko?" - besno je izbljunula, sevajući užarenim očima ka meni.

"Naravno da nisam mislila da mu išta dozvolim..." - pokušala sam da joj razjasnim svoje ideje u glavi, ali bezuspešno. Išla ja na to da me sravna sa zemljom.

"Nije šta si mislila, nego šta si uradila. Ja...prosto nemam reči. A ponajmanje mi je jasno šta se mota po tvojoj ludoj glavi, kakvi osećaji, kakvo ispitivanje, kakva čudesa."

"Nisam ravnodušna prema njemu."

"Prema čemu tačno? Čime te šarmirao? Svojom nadobudnošću, bezobrazlukom, egocentrizmom?"- gorela je od nervoze.

"Emocija ne bira, ona se prosto desi."

"U filmovima sigurno."

"I život je neka vrsta filma."

"Devojko, prinčevi su ostali u prošlosti, pored Pepeljuge i Snežane. Od tada se novi nisu pojavljivali."

"Možda je on đavo koji čeka trenutak da se transformiše u princa."- udarila sam na šalu.

"Bojim se da je on samo zla starica koja ti želi pružiti otrovnu jabuku."

"Ja je svakako neću prihvatiti."

"Ti si je već zagrizla, samo je pitanje kojom brzinom ćeš se trovati."

"Ne budi na kraj srca, Klara."

"Ne budi na kraj razuma, Marija."

"Nisam na kraju razuma, Klara. Govoriš k'o da stajem na ludi kamen. Pa realno. Mi smo tinejdžeri. Šta god nam se dešava, to je trenutno. Kad krenemo na fakultet, sve ovo sada će biti juče."

"Najpre, mnogima od nas će se fakulteti poklopiti. A s' druge strane, i koliko god daleko da odeš, ono što osećaš nosićeš u sebi. To što nikada nisi bila zaljubljena ne znači da nećeš biti, ali ako to bude s' njim, to sigurno znači da ćeš sakupljati komadiće slomljenog srca dugo, dugo. Nepojmljivo mi je i da pomislim kako ti je on prva ljubav, ali i te kako je pojmljivo da se ona teško preboljeva, a vazda pamti."

"Otišla si predaleko. Ja sam svesna da on u odnos sa mnom neće uplesti emocije, jer ih ni ne posuduje, ali ja ih ni ne očekujem."

"Devojko, u celoj priči, nije bitan on koliko jesi ti. A moja slobodna procena je da si ih ti već uplela, ni ne razmišljajući o posledicama."

"Možda je u životu bolje žaliti za stvarima koje si uradio no za stvarima koje nisi uradio."

"Kada je u pitanju on kako god bilo, sigurno ćeš žaliti." - završila je kratko nakon zvučnog signala za isticanje odmora.

...

"Hvala ti što si pristao da me saslušaš, pred Klarom skoro nisam ni stigla zinuti."

"Moraš je razumeti, ona je samo racionalna."

"Nemoj i ti, molim te." - odmahnula sam rukom u vazduhu, nespremna za još jednu epizodu 'pametovanja.'

"Neću." - smešno je izgovorio zbog čega sam se i sama zacerekala.

"Kako je tebi sa Tinom?"- upitala sam ga nakon kraćeg razgledavanja meni-a.

"Zajedno smo. Samo..."- prekinula sam ga.

"Psst." - pretekla sam mu misao kroz osmeh.

"Upravo."

"Drago mi je da je bar neko srećan. Iskre u vašim očima su toliko primetne da se vide iz aviona." - iskreno sam rekla, vraćajući film u glavi.