"Moguće je sve što nije nemoguće"

Part 48

Davor's pov

"Želim te blizu sebe..." - rekao sam iskreno, upijajući njen začuđeni pogled.

"Kao šta?" - pitala je treperavim glasom, blago se stresavši.

"Kao..." - zaćutao sam,
devojku,
"kao osobu." - promisljeno sam rekao, plašeći se što sam uopšte i pomislio da je želim na taj način.

Ljubav je davno isparila i iz mog vakubalara, a tek iz života.

Avantura sa njom nikada mi nije ni padala na pamet. Ona nije ni približno dorasla mojim apetitima.

"Probali smo da budemo prijatelji, nije trajalo ni tri dana. Svestan si da to neće upaliti."

Makice, na to i ne pomišljam. Čak ni ne umem da budem nekome prijatelj. A tebi i ne želim, a ne želiš ni ti. Da si to htela, pridružila bi se svima, a ne ostala sa strane i bacala mi kamenčiće spoticanja na put, među kojima si glavni bila ti.
Uzdrmala si mi kavez, a to nisam dozvoljavao nikome.

Zato sam sada ja na redu. Želim da ja poremetim tvoj svet, tvoje tlo pod nogama, da učinim da se trese i podrhtava. Ali ne kao prošlog puta zbog straha od poraza, već zbog mene samog. Želim da te kaznim tako što ću kazniti samog sebe.

Ja ću postati tvoja kazna, a ti moja. Pogaziću obećanje dato sebi, jer je želja da opustošim tvoj vrat već sagorela ponos i nadjačala inat.

Ne daš mi mira. Koliko god sam želeo da te gledam kao neprijatelja toliko nisam uspevao. Provocirao sam te, nervirao, ponižavao, spuštao, ubeđivao sebe da te mrzim, ali nikada nisam našao mir nakon što postignem cilj koji sam želeo. Provlačila si mi se kroz misli na način koji nisam uspevao da razumem, na način na koji nije nijedna. Bio sam ubeđen da je to zato što si odabrala da mi ne budeš naklonjena i da stojiš na suprotnoj strani, makar i sama.

Ali, vreme mi je pokazalo da su scenariji koje režiram u glavi pogrešni.
Da nisam ugušio svoje misli o tebi ni nakon što sam dobio željeno.
Naterala si me da se ponašam nesvojstveno sebi, budem ono što nisam i pri tom, izgubim kompas.
A to se najbolje videlo onda kada sam ti ustupio pobedu na takmičenju.

Koliko se čudno ponašam, primetili su i svi iz ekipe. Nekada nisam ni pomišljao da propustim samo jedno okupljanje, a u poslednje vreme bude dobro ako se pojavim jednom nedeljno među njima.

"Glavo luda..." - pozdravio me je Mark kada sam konačno banuo na tribine pre par dana.

"Brate" - otpozdravio sam ga, zauzimajući čelno mesto koje je već počelo da sakuplja prašinu.

"Pa dobro bre, majku mu, jel toliko ne staješ da povaljuješ, pa te nema ili šta?" - javio se Dejan, pretekavši Marka koji je baš zinuo da kaže nešto.
Verovatno isto to.

"Šta vas se tiče." - nemoćno sam rekao, pripremajući se da eksiram pivo.
Svi pogledi su leteli ka meni dok ja nisam bio sav svoj.

"Tiče nas se, i te kako. Ti si izgledao zaboravio da skoro nismo pravili neki cirkus. Do juče si hteo da pojedeš svakog od nas ako samo zafali ekipi, a sad tebe konstantno nema i uopšte ne mariš za to. " - odvalio je Mark, koji je po mojoj slobodnoj proceni, verovatno i najviše irevoltiran s' obzirom na to da se vodi kao moj najbolji ortak, a jedva da sam ga jednom pozvao u proteklih mesec dana.

"Nešto mi je nikakav period sad, pa nisam hteo da mračim."

"Ti mračiš  i kada je napolju svetlo i nije te briga." - opomenuo me je Dejan da lupetam.

Ali šta sam i imao da kažem?

Brate, ne znam šta mi je. Trčim za istom onom malom protiv koje sam vas okrenuo i nagovarao vas da je ponižavate i ismejavate gde stignete dok sam i sam činio isto.

Da li bi to bio adekvatniji odgovor?

"Ne." -pustio sam joj ruke, pa se primakao njenom uhu. Toplina njenog daha udarila me je tako jako da sam na kratko zažmurio, neprimetno naravno.

"Želim da te ljubim." - zatvorila je oči, ne pokušavajući da se odmakne.

"Samo se prepusti svojim osećajima, ali ne postavljaj pitanja. Ljubiću te jako, požudno i divlje, ali čisto telesno, iz potrebe. Bez emocija, bez obaveza. Imaš prelep vrat, šteta je da se ne iskoristi." - tiho sam joj šaputao blizu ušne resice dok je ona, imao sam osećaj, gubila kontrolu nad sobom i situacijom.

"Ako si pomislio da ću prihvatiti titulu tvoje lične konkubine, debelo si se prevario." - otvorila je oči naglo i blago me gurnula. Dostojanstvo je nadjačalo želju u njoj.

"Ne tražim takve vrste usluga od tebe. Zar misliš da toga nemam na pretek?" - vratio sam svojstveni gard, pa se i sam odmakao još malo.

Moram se dovesti u red. Neću balaviti nad jednom štreberkom, bar ne dok to i sama ne poželi, a čini se da nismo daleko od toga.

"Šta tražiš onda?" - prekrstila je ruka.

" Rekao sam, bez pitanja. Samo prihvati i nećeš morati više da me sanjaš." - lukavo sam odvratio, želeći da joj načisto pomutim um.

"Nudim ti ono što nisam nijednoj pre."

Ovo i jeste istina. Samo što onda izgleda ne vidi da je privilegovana.

"Davore, nudiš mi neobavezna povlašćena druženja i očekuješ da pristanem na to? Da ti priložim i zahvalnicu za ponudu, šta misliš? Ali šta drugo od tebe i može da se očekuje?" - oštro je odsekla, sabravši se.

"Pa ono što ti očekuješ, sigurno nećeš dobiti. Meni devojka ne treba."

Jedna je bila dovoljna.
Jedna me slomila i bacila u očaj.
Jedna je ostavila sećanja.
Jedna je bila ona prava, ona koja se pamti za sva vremena.
Jedna je bila moja devojka.
I više nijedna.

"Sve dok tako razmišljaš, ti i ja ne možemo stići dalje od tačke neprijateljstva. Ma šta god ja osećala, ne želim da matiram samu sebe."

"Zar radije biraš teži put?"

"Ne. Ja jedino poznajem pravi put i njime idem. Ostale zaobilazim."

"Onda sam ja pravi, pošto me  bezuspešno zaobilaziš."

"Davore, naš razgovor je, kao i svaki put, postao besmislen. Želim ti lep dan." - opet se dala u beg.

"Kako si zamišljala vezu sa mnom?" - sustigao sam je i stao ispred nje.

Nema bežanja.

Ovo me zanima više od bilo čega.

"Hoćeš iskreno? Kao bajku. U mojim snovima ti si totalno druga osoba, mnogo bolja verzija sebe, dečko koji bi umro za mene i za koga bih ja umrla, ali ti to ne možeš ni da zamisliš, jer iz dana u dan ti postaješ samo jače gora verzija sebe."

"A ti bi da me menjaš?"

Tačno je njoj u glavi sve ono što ne bi trebalo da joj bude.
Paolo Koeljo i Daniela Stil imaju samo užasno bujnu maštu koja i nju navodi da ide slepim putem.

"Ne znam šta bih tačno činila, ali znam da sve deluje nemoguće dok se ne pokuša."

"Nemoguće je sve što nije moguće, a to što ti misliš da je moguće, nije, znači nemoguće je."

"Moguće je sve što nije nemoguće, a nemogućeg nema. Sve što zamislimo, možemo i da ostvarimo."

Ne greše oni koji tvrde da bi joj filosofska gimnazija bolje išla od ove matematičke.

"Zašto onda nisi zamislila da sam dobar i ja nisam postao dobar?"

"Zato što se takve želje zamišljaju u dvoje, kao i ostvaruju."

"Ti nisi pristala na moj predlog, zašto bih ja na tvoj?"

"Zato što ima smisla za razliku od tvog."

"Marija, ja nisam neko ko će ti skidati zvezde s' neba. Ma ni blizu toga. Razočaraćeš se kada vidiš da se snovi ne ostvaruju."

"Onda me pusti, jer ću radije nastaviti da sanjam nego li budem devojka za neobavezne poljupce."

"Onda budi moja devojka za obavezne."