"Moguće je sve što nije nemoguće"

Part 17 "Haos je na pomolu"

"Davore, Marija! Još jedna opomena i poljubićete vrata!"
Ideja o spajanju dva odeljenja i nije bila najsjajnija. Izgubivši pojam o vremenu i mestu nalaženja, potpuno sam se prepustila raspravi sa vođom susednog 'čopora.'
Ili možda predvodnikom čitave generacije. Ipak je gospodin 'numero uno.'
Svejedno, kako je kome lakše i lepše.
"Marija smatra da bi prozor bio bolje rešenje. Tako su veće šanse da joj se um izbristri, usled šoka. Ovako bi efekat bio prazan skup, "ušla kroz vrata, izašla kroz vrata."
Neki ljudi se nikada neće promeniti. Ostaće večni negativci, bez i da trepnu. Pitam se šta ih toliko boli u životu da misle da će proći ako povrede druge. Mislim da ni oni sami ne znaju, što je, u svemu tome, i najtragičnije.
"Davore, ako ti je ocena zaključena ne znači da nisam raspoložena da formiram i jednu unapred za narednu godinu. Time bih ostalim učenicima dala više prostora i vremena da se istaknu od septembra, što bi bilo i više nego dobro, je l' da?
Moram priznati da mi se posle ovih reči, na trenutak, zamantalo u glavi. Šok i neverica preplavili su moje lice.
Nije realno da se pojavio 'taj' koji je dotičnoj aroganciji stao na crtu, makar i ovako.
Pored svih onih namazanih ulizica i kukavica od profesora, ni u snu se nije dalo očekivati drugačiji scenario od svakidašnjeg.
"Ja sam i više nego raspoložen za tako nešto. S' toga, ne vidim što bismo gubili vreme, počnimo odmah."
Da uvek može još i da granice ne postoje, konstantno i evidentno dokazuje onaj koji je ostao uskraćen svake vrline.
"Čim tvoje kolege završe, imaćeš priliku da zablistaš. Ko šta traži, to i dobije."
"Jedva čekam."

"Pojaviš li se na tom rođendanu, na*ebaćeš i više nego ja danas. Obećavam ti to."
Vreo dah naježio je moju ušnu školjku, zbog čega sam, refleksno, okrznula glavu o rame.
"Ne deluješ kao osoba koja ispunjava obećanja." - dobacila sam mu preko ramena, ne udostojivši ga ni svog pogleda. 
"Reče osoba koja me ne poznaje ni dva posto." - ispucao je još jedan samouveren fazon, u klasičnom stilu, nakon čega ga je dočekala profesorkina prozivka da se nacrta pred tablom.
Nonšalantno se uputio napred, glave podignute u nebesa. Budne oči većine  prisutnih devojaka, pomno su propratile svaki njegov korak, ni sekund ne skrećući pogled. Delovao je i više nego hipnotišuće na  njih, na sav ženski svet. Bio je poput magneta. Učini da se zalepiš za njega, i više ti nema spasa.
Švrljajući bezveze nešto po svesci, iz petnih žila sam se trudila da ne fiksiram dva neposlušna kolutića negde gde ne bi trebalo.

'Vidi ga samo, slatkiš pravi. Crna košulja, modro-plave farke, izbledele na rubovima, kosa slickana gelom, doterana u milimetar, ma dečko sija k'o Las Vegas u ponoć." - iznenadni glasić, posve nedobrodošao, zapljusnuo me poput hladnog talasa iz morskih dubina.
'Spolja gladac, a iznutra jadac.' - realistična i objektivna strana mene nije se dala zbuniti. Nipošto.
"Ne sudi o knjizi po koricama." - replika je bila dobra, ruku na srce.
"Za pametnog je i malo dovoljno."
Školsko zvono finiziralo je moj unutrašnji monolog, dižući me na noge lagane...

》》》.........《《《《

"Fino se zabavljaš." - primetila je Klara, prišavši mi na plesnom podijumu.
"Gde je?"
"Ko?" - skupila je obrve, očigledno zbunjena.
"Kako ko? Pa glavna zvezda večeri?" - pojasnila sam.
"A to, pa Kika je otišla do toaleta da popravi šminku, ne znam da li se vratila."
Hajde da vidim tog koji kaže da prepreke u komunikaciji ne postoje. Nek mi stane pred oči.
"Ma gde je Davor, je*ote?!"
I bip, moj jezik, brži od pameti, odradio je svoje. Zapanjena onim što je izašlo iz mog grla, složila je upitnu facu, uzdigavši obrve.
"Pitam da bih znala da li treba da šmugnem odavde, znaš da se klonim nevolja, bar u zadnje vreme."
"Aha"
Doza sumnja bila je evidentna. Nepoverljivo je proklimala glavom, pa se pomerila u stranu.
Nikad nisam bila talentovana za 'glumu', niti sam je preferirala. Neko se rodi snalažljiv, zatvorenih očiju bi prešao preko mosta, dok nekog, što bi naš narod rekao, nema ni za šta. Ja sam u kategoriji broj dva. Večiti luzer i trapavko. I najjednostavnije situcije učinim neverovatno komplikovanim.

'Štreci, vidim da nisi bila poslušna. Šteta. Sad mi ne preostaje ništa drugo sem da se pozabavim onim što sam i obećao.
Šta ćeš, nevolja nevolju privlači.
Popni se na zadnji sprat, odmah.
Budem li čekao više od pet minuta, silazim ja dole, a to u prevodu znači da si sama sebi potpisala kapitulaciju. "

Iznenadna poruka sa nepoznatog broja, ostavila me je bez teksta, ali za divno čudo, ne i preplašila. Veća doza pića koju sam ove večeri priuštila sebi, izbila je strah iz mojih grudi i unela neku opuštenu atmosferu unutar mene same.
Ne oklevajući puno, zaputila sam se ka spoljnim vratima koja su povezivala čitavu kuću s' prizemljem. Ipak biram sporedni put, ne bi bilo pametno da neko primeti moju 'šetnju.'
Na putu do gore, jedna, još uvek trezvena strana mene, osuđuje moj postupak i nepromišljenost, dok ona druga odobrava odlučnost da umirim radoznalost koja je buknula još onog dana kada mi je najuobraženiji ljudski stvor na planeti Zemlji zabranio pojavljivanje na sestrinom rođendanu, pripretivši mi nekim ispadom uradim li suprotno.
No, nije me briga. Ne brecam više ni zbog čega, ni pred kim. Pa čak ni kad je on u pitanju. Dok sam se sklanjala u stranu, i pokušavala da nađem svoj mir, gazio me je kako je hteo.
Sa istim tim postupcima i drskim ponašanjem, suočavam se i sada, samo je razlika u tome što, ovog puta, očekuje i njega isto. Rešena sam da uzvratim istom merom, ako ne i gore.
Otpor koji sam pružala nekad nije ništa naspram onoga što planiram da preduzmem sada. Naplatiću mu svaku prolivenu suzu, svaki depresivan trenutak uzrokovan njegovim smicalicama i glupim takmičenjem, svako pod*ebavanje, ismejavanje u javnosti, svaku pogrdnu reč, sve. Apsolutno sve. Haos je na pomolu...]