"Moguće je sve što nije nemoguće"

Part 5 "Većeg skota od tebe moje oči susrele nisu."

Marija's pov

" Trenutno jesam. Ali, hvala Bogu, to je samo trenutno. Izlaz iz ovog parka je na deset metara odavde. No, nažalost, ti si trajno zalutao, i nema ti spasa. Da si bio dobar, ostao bi tamo odakle si pobegao. Ne bi se vukao sa jednog mesta na drugo. " - domišljato sam odvratila, iako me razvoj okolnosti uhvatio nepripremljenu.
"Ako i kad diplomiraš, potrudi se da upišeš filozofiju. Možda ti to i legne, jer, znaš, štreco.." - zastao je na trenutak.
"Prirodne nauke i ti - to, naprosto, ne ide jedno sa drugim. U društvenim vodama postoji šansa i da isplivaš, mada ni to neće biti lako, ako imamo u vidu da si vuk samotnjak." - raspalio je istom merom, samo sa dosta više podsmeha, koji je 'začinio' njegov govor.
"Nema potrebe da  glumiš neku pamet, svi znamo da je nemaš." - iskontrirala sam, namignuvši mu cinički.
"Stvari radim po potrebi. Danas se, recimo, nisam pravio pametan, samo iz jednog razloga -  da bih umanjio tvoj očaj i tvoju jadnost. Blam me je da te svakog dana gledam kako cmizdriš, i gubiš razum, samo zato jer nisi u stanju da ispratiš moj tempo i rezultate. " - otvoreno me ponizio, ne trepnuvši.
Njegove reči odjeknule su mojim umom, razdrmavši me poput oštrog mača. Kao ošamućena, na trenutak sam sklopila oči, poželevši da me zemlja proguta.
"Većeg skota od tebe moje oči susrele nisu." - nemoćno sam izvalila, spustivši bradu ka zemlji. Kapljice suza tražile su put mojih obraza, svojski se trudeći da izbiju na površinu.
"Ne bih bio skot da ti serviram laži, ali, pošto sam iskren, onda sam najgori. Bio bih dobar da ti nisam žulj na peti. Gotivila bi me da te ne rasrđuje ljubomora koju uveliko gajiš u sebi. " - jednostavno je izjavio, popevši se na naslon obližnje klupe.
Koliko god poricala, prokleto je bio u pravu.
Svaka mu je bila na mestu, ma i više od toga.
"Ni u kom slučaju mi ne bi bio gotivan."
"Teši se ako ti je tako lakše. Nemam ništa protiv."
"Spusti se malo. Uzlebedeo si previše, a zna se kako takvi završavaju." - još jedan očajnički pokušaj napada, izleteo je sa mojih sasušenih usana, izgubivši se u prohladnom vazduhu zimske noći.
"Vreme je za mleko, i zeku. Žuri kući." - serija bez podrugivanja, bila je kratkoh daha. Veoma kratkog.
Na ove reči, jedna sitna kapljica mi je nesvesno skliznula s' lica.
Refleksno sam je obrisala rukom, nadajući se da je to dešavanje prošlo neprimetno.
Ne želevši ni da jedan sekund više provedem u njegovoj blizini, brzinski sam pogledala ka mestu gde je stajala Tina, u nameri da je povučem i zbrišemo odavde.
Ugledavši prazan prostor sa svoje desne strane, hladan znoj me je, automatski, oblio.
Nemoguće da je otišla, čoveče.
"Bojiš se sama hodati do kuće?" - iznenada se ponovo oglasio umišljeni znalac, nateravši moje telo da se još više uspaniči.

Zašto ovako reagujem na njega? Zašto me njegove reči probadaju poput hladnog metka? Ne bi trebalo da pridajem značaja onome što priča jedan luzer. Uobraženi sinčić nekog budže, verovatno.

"Čak je i tumaranje mračnim ulicama bolje i ugodnije, no deljenje vazduha sa tobom na istom mestu." - izustila sam, na jadvite jade, pa ekspresno pohitala ka izlazu.
"Popij dve čaše, budi dobra devojčica." - dobacio je dok sam ga još mogla čuti.
Udaljivši se sa te teritorije, jurnula sam koliko me noge nose...

Marija's pov

-Sutra veče-

"Nećeš to obući." - mrštila se Tina, zgađeno gledajući u sivi dzemper i zvonaste farmerice na koje se sveo moj izbor.
"I te kako da hoću." - usprotivila sam se, ni ne pomišljajući o razmatranju neke druge opcije.
" Obućićeš haljinu." - bupnula je plava ludača, bacivši me u trans smeha.
" Kad na vrbi rodi tikva." -  kikotajući sam uzvratila, na što mi je pokazala srednji prst.
"Ova bordo bi ti najbolje pristajala." - najednom je istresla neki komad tkanine iz ormra, bacivši mi ga u ruke.
"Ček, nisi valjda ozbiljna?" - pitala sam, ne verujući šta radi.
"Oblači to, inače ću te ja smestiti unutra. Na svoj način." - procedila je, pokušavajući da zvuči što uverljivije, i ozbiljnije.
"Ni za živu glavu." - napregnutih zenica, bledo sam buljila u tamnu, usku haljinu koja se našla u mom krilu.
"Sama si birala." - nevino je slegnula ramenima, pohitavši ka meni...

Davor' s pov

"Koliko dobrih komada ima ovde, ej bro." - konstatovao je, još uvek trezan Mark, bacajući opušak cigarete tik pored pepeljare. Tipično za njega. Tipično za nas. Zapravo, ne baš za mene, jer ja tom otrovu nisam dopustao ni da proviri u moja pluća, kamoli da se tamo konstantno zadržava.
"Koliko li će ih tek biti kad se olešiš?" - pecnuo sam ga, okvasivši grlo gutljajem žestokog napitka.
"Izbrojaćeš, ako ostaneš trezan." - poklopio me, nacerivši se.
"Moram da te rastužim, ali dalje od ovog" - rekao sam, pokazujući na otpijenu votku iz svoje čaše, "ne idem večeras."
"Šališ se?" - zabezeknuto me pogledao, praveći kisele grimase na licu.
Odmahnuo sam glavom u negativnom smeru te prošetao očima po ovećoj prostoriji, koja je iz minute u minutu, postajala sve popunjenija.
"Ko je ona tamo?" - upitao sam, misleći na zgodnu, osrednju devojku, uvijenih lokni, koju pre nisam primetio.
"Ona u trula višnja haljini?" - mislili smo na istu. I on je primetio, znači.
"Upravo."
"To je misterija, čak i za mene. Ne vidim joj jasno lice, video sam samo da je stigla pre desetak minuta."
"Odoh da proverim." - brzopleto sam odlučio, osetivši potrebu da saznam ko je ta pridošlica. Odlično znam sve devojke koje tumaraju ovim klubom. Ovo je neka nova, definitivno. Do sada nisam imao prilike da je sretnem ovde.

Marija's pov

"Ovo mesto je horor." - histerisala sam, pokušavajući da nadjačam muziku i dođem do reči, što je išlo malo teže.
"Sreća pa si ti tu da nas spasiš." - naglo sam se trznula, osetivši topao dah na svom uhu.
"Molim?" - šokirano sam ciknula, ugledavši pred sobom dobro poznatu mušku siluetu.

Ii ljudi, novo poglavlje je tu.
Najduže je od svih do sada, kao sto se da primetiti.  Potrudila sam se da malo osvežim priču, i unesem malo drugih boja u nju, stavljajući skolu u pozadini, bar u ovom nastavku.
Puno bi mi znacilo da mi ostavite vote i iskreno misljenje u komentarima.
Hvala vam na sve vecoj podršci koja pristize iz dana u dan. Volim vas! 😍😍😍
Vasa Tamara.