Sestre 🔚~UchihaMikotoSama&Dream_Nela

Uvod

Nikol

UVOD

New York, Menhattan 

Jutarnja kafa uz pogled na ljude koji užurbano koračaju ulicama Manhatana i sunce koje se budi nad gradom koji nikada ne spava je moja omiljena jutarnja rutina. Dok pijem kafu sortiram sebi obaveze u glavi koje moram da obavim za danas i razmišljam o poslu. Da o poslu, jer drugog života osim posla i nemam.

"Dobro jutro gospođice Nikol." - Kućna pomoćnica ulazi u moju sobu i pozdravlja me.

"Dobro jutro Magda, kako ste danas?"

"Jako dobro,dan je prelep."

"Da slažem se, najljepše doba u New Yorku su definitivno jesen i zima." 

"Upravo tako, čarobni su."

"Baš zato obožavam ovaj grad."

"Vidi se, gledam vas svako jutro pijete kafu i gledate kroz prozor. Ama baš svako bez izuzetka, budite se pre alarma kao naručeni."

"A navika je to Magda, meni alarm vise gotovo pa i ne treba."

"Ja se Vama divim gospođice. Idem sad za poslom  treba li Vama nešto?"

"Da zapravo treba, ako te mogu zamoliti da odeš i u kupovinu umesto mene. Ja danas imam jako puno posla i ne verujem da ću stići. Znam da to nije u opisu tvog radnog mesta, ali..."

"Ma kako da nije, naravno da ću otići gospođice, nema nikakvih problema."

"Hvala vam Magda, spasili ste me."

"Nema na čemu, znam da radite puno i Vi i Stefani, a ja svakako danas nemam puno obaveza. Završila sam sobu koju ste mi juče rekli da pospremim, da znate."

"Jesi li? Odlično. Spisak i novac su Vam na stolu, ja mislim da nisam ništa zaboravila napisati."

"Idem odmah, brzo se vraćam."

"Dobro Magda, samo polako, uživajte malo u ovom prelepom jesenjem danu."

"Hoću gospođo, vidimo se."

Magda je starija žena u kasnim četrdesetim godinama, jako prijatna i vredna. Zaposlila sam je pre tri godine jer joj je hitno trebao posao kako bi prehranila svoju porodicu i ne želim zbog toga. Pre sam sama sve radila i niste ni svesni koliko Vam pomoć u kući dobro dođe kad na poslu provodite po dvanaest sati poput mene, a nekada i više. Da ne spominjem to da živim sa mlađom sestrom koja i dalje ne zna pospremiti nista van svoje sobe, a i to joj je teško.

"Umalo da zaboravim gospođice, imam nešto za Vas. Našla sam je juče dok sam pomerala kutije mislim da biste je želeli." - Magda se vratila u sobu držeći nešto u ruci.

"Šta je to?" - Upitala sam, a Magda mi je dodala staru fotografiju koja je u meni pokrenula neočekivanu buru emocija.

"To ste Vi i Stefani?" -Upita Magda.

"Da Magdam moja sestra i ja, pre gotovo petnaest godina." -Kažem promuklim glasom i zasuzim od jednog pogleda na sliku.

"Izgledate jako srećno."

"I jesmo, tu smo na porodičnom izletu sa našim roditeljima. Takvi izleti su bili retkost jer su naši roditelji puno radili, pa kad bi nas konačno negde odveli našoj sreći nije bilo kraja."

"Stefani se ništa nije promijenila i dalje je mala devojčica u sestrinom naručju." - Kaže Magda uz osmeh.

"Da bar jeste." - Kažem uz uzdah. "Da bar jeste i dalje ta malena devojčica manje bih brinula za nju."

"Dobra je Stefani, kao i njega sestra. Vi se puno brinete za nju, ona je samo mlada i puna života pa i Vi ste bili takvi u njenim godinama. Zar ne?"

"Da, jesam." - Kažem uz blagi osmeh iako to nije bila istina.