Očaj mi je obuzimao cijelo tijelo.Ne mogu opisati koliku sam grešku napravo što sam oženio Irenu.Mislio sam da bi ona bila najbolja za mene.Samog sebe sam ubjeđivao na silu da je to tako.Da bi ona mogla biti ta idealna žena.Barem su svi ostali oko nas to govorili.Svi su je voljeli,a a Rinu nije niko.Moj otac,moja sestra,moji prijatelji.Ponekad treba isključiti okolinu i poslušati samog sebe.Što ja nisam nikad radio.Ali sada je kasno.
Uz pomoć svojih ljudi vrlo brzo sam pronašao lokaciju gdje Rina radi.To je bila još jedna u nizu uspješnih kompanija kao što je moja.Ušao sam u zgradu te pitao u kojoj se kancelariji Rina nalazi jednu radnicu te me je ona uputila do nje.
Rina POV
Jedna radnica je ušla u moju kancelariju i rekla mi da me treba jedan gospodin i da čeka ispred,a ja sam joj rekla da ga pusti unutra i da sam slobodna.Kada je ušao pokajala sam se.Bio je to Viktor.Izgledao je jednako dobro kao kad sam ga prvi put vidjela.Imao je onaj gospodski stav i prefinjen izgled.Ali pogled u očima mu je bio prazan.Tužan bolje reći.
-Zašto si tu?-pitala sam ozbiljno,a on je zatvorio vrata za sobom te stao ispred mog stola i pogledao me u oči.
-Zbog tebe.-na ovo sam se morala nasmijati.
-Znaš i sam da mi nemamo više o čemu pričati.
-Ja mislim da imamo.
-Zavaravaš se.
-Znam da i ti misliš isto.Nedostajem ti zar ne?-Bože kako je umišljen.Moram priznati jeste mi nedostajao.Ali kasno je za sve i toga sam vrlo dobro svjesna.
-Ne nedostaješ,Viktore.
-Sada ti zavaravaš samu sebe.
-Gle,imao si sve prilike da nas dvoje uspijemo kao par.Bila sam tu za tebe,voljela te...A ti?Nisi znao šta želiš.Bio si izgubljen.Nisi mi vjerovao.Nisi se borio za mene,nisi ništa.Bila sam ti spremna čak i oprostiti ali onda saznam da si zaprosio Irenu i sretnem tvoju sestru koja me još dodatno naživcirala i dala mi do znanja da me ne želite u svom životu.
-Onaj prsten...-kada je to rekao par suza mu se pojavilo u očima.
-Bio je kupljen za tebe.Imao sam ga uz sebe dok smo bili zajedno i čekao pravi trenutak da te zaprosim.-zbog ovoga je i meni došlo da zaplačem ali sam se suzdržala.
-Ako bih ikako mogao da išta učinim...Da sve bude kao prije...Da te opet držim u svom zagrljaju i mrsim tvoju mekanu kosu dok sjedimo negdje i gledamo zalazak sunca.Kao onaj dan na mojoj jahti.Da tvoja glava bude na mojim prsima kroz koja se osjeti kako mi srce brže kuca nego inače.-onda mu je jedna suza skliznula niz obraz i nestala u lijepo uređenoj bradi.Onda sam ja ustala sa svoje stolice i rukom prešla preko već,povelikog stomaka na šta su se njegove oči raširile.
-Čekam bebu,Viktore.Čekam je sa čovjekom koji mi je pružio sve za čim sam cijelo ovo vrijeme tragala.
-Molim?
-Uradila sam istu stvar kao i ti.Zamijenila te.
-Rina,zašto?
-Nije fer prema Mateu da sada se vucam s tobom.Nisam ja Irena.Posvetit ću se njemu i našem djetetu i ne pada mi na pamet da izdam to dvoje ni radi koga.
-To onaj Irenin potrčko...
-Pa da,takvi ste vi.Ljudi koji vas vole su potrčci i bezvrijedni i treba ih se gaziti.To je taj mentalitet kojeg ti i Irena dijelite.Zamolila bih te sada da odeš i da se više ne pojavljuješ u mom životu,jer nemaš više tu šta da tražiš.
-Rina,potpuno te razumijem i...Ali samo još jednu stvar mogu li te zamoliti?
-Koju?
-Da te poljubim zadnji put.-i ja sam to jednako željela.On nije ni čekao da pristanem nego se nageo preko stola i obuhvatio mi obraze i približio ih sebi.Svoje mekane usne je spojio sa mojima u jedan dug i nježan poljubac te je ruke upleo u moju kosu.Uživala jesam,ali sam ga onda odrugnula od sebe.
-Odlazi molim te!-rekla sam sa histerijom u glasu,jer znam da ovo što smo uradili je pogrešno,a on je samo potvrdno klimnuo glavom te mi uputio posljenji pogled i izašao.Kad su se vrata zatvorila briznula sam u plač.Moje suze su padale po papirima koji su se nalazili na stolu,ali nisam marila.Tiho sam jecala par minuta a onda nekako došla k sebi i opet rukom se uhvatila za stomak.
-Ne brini,neću te iznevjeriti.Ni tebe ni tvog oca.
