Rina POV
Vratila sam se u New York.Ali najviše radi roditelja i njihove podrške.Bili su upravu kad su mi govorili da trebam krenuti dalje.Došla sam u ovaj grad da završim fakultet i izgradim si budućnost te da mogu se odužiti roditeljima za sve što su uradili za mene.Naći ću novi posao i početi ispočetka.Kao samostalna i jaka žena.To i jeste najbitnije na kraju krajeva.Lagala bih kad bih rekla da mi Viktor ne nedostaje.Mogu reći da sam ga zavoljela.Nedostaju mi duboki razgovori s njim i naše šale koje smo samo mi razumjeli.
Bilo mi je lijepo.Ali to je sada postalo prošlost.Bolje što smo odmah završili nego da sam pala u ruke mu zauvijek.Ne vjeruje mi,ima hiljade djevojaka oko sebe stalno i misli da je uvijek upravu kao i njegova Irena.Ja sam tu kao niža klasa i sporedni lik.Ne želim biti sporedni lik niti opcija.
Hrabro sam koračala u njegovu firmu kako bih uzela papire vezane za moje kvalifikacije i radno iskustvo kako bih mogla dalje da se zaposlim.I naravno ostalo mi je još par stvari u kancelariji.Šta ako ga ugledam?Ako mi tijelo zadrhti i suze poteku bez moje dozvole?
Ušla sam u lift i pogledala se u ogledalo koje je bila u njemu.Bila sam lijepo našminkana.Nosila sam crnu suknju i crvenu majicu te šarenu,malu maramu oko vrata kao dodatak.Sunčane naočale su mi bile na proguščaloj,smeđoj kosi.Nasmijala sam se svom odrazu.Kada sam izašla čule su se moje štikle kako udaraju od pod hodnika.
Moja kancelarija je bila otvorena a u njoj neka nepoznata crvenokosa djevojka koja je razgledala uokolo.Pokucala sam i pozdravila se.
-Šta trebate?-pitala me.
-Samo neke svoje stvari da pokupim i neke papire još od firme.Dobila sam otkaz.-uputila mi je pogled sažaljenja,a ja sam otišla do svog stola te sa njega počela kupiti svoje rokovnike i zapise.
-Jesi li ti Rina?-upitala me iznenada.
-Da.
-Znam za tebe.Bila si sa mojim bratom.Samo ne znam šta ti je trebalo da mu ono uradiš.-ona mu je...sestra?Samo mi je ona trebala još.
-A šta sam mu tačno uradila?
-Ne pravi se luda.
-Ah da.Moj bivši je znao moju lozinku od facebook-a,mrzio me,bio ljubomoran jer sam bila sretna,onda mu se pridružila i Irena koja je bila isto tako zavidna pa su se svi udružili protiv mene,pravili mi nevolje,ali eto ovaj put moram priznati uspjeli su.Impresionirana sam koliko su daleko bili spremni otići da nekome uđu u profil i lažiraju cijeli razgovor kako bi mi uništili vezu.Nadam se da će biti sretni i zadovoljni.Čekaj,šta sam ja tu učinila?Ništa.-rekla sam s osmijehom.
-Vadiš se samo.Izgubila si,ponižena si,a Irenu je Viktor zaprosio jučer.Patetična si,znaš to?
-I možeš lajati na nju,ali džaba ti.-dodala je.Kada je izgovorila sve to u meni kao da je nešto puklo.Molim?Nije prošlo ni par dana on je nju zaprosio.Ipak me nije volio.Da jeste poslušao bi me,javio bi se...A ne odmah...Nekako sam se suzdržala da ne zaplačem pred ovom kujom.Kada sam završila sa pakovanjem svih stvari uzela sam kutiju s istima te se uputila van.
-Nadam se da više nećeš smetati,ako i ružno pogledaš Irenu...-na ovo sam se samo bijesno okrenula i pogledala je u oči.
-Koja Irena?Nebitna je.Došla sam da pokupim svoje stvari vjeruj nije mi ni na kraj pameti ni ona ni tvoj brat.I još nešto,ja nisam izgubila.Kada me napuste ljudi koji nisu dobri za mene,to vidim kao pobjedu.-nasmijala sam se i konačno izašla iz kancelarije u hodnik ostavivši je zabezeknutu.U hodniku sam ugledala Viktora čiji je pogled bio prikovan na meni dok nosim ovu kutiju.Ušla sam u lift i pogledala ga,zadnji put,nadam se.Bio je smrknut i gledao kao da će me ubiti,a meni se plakalo.
Otišla sam u parking iza zgrade do svog auta i vidjela nekog muškarca kako šuta nogama Viktorovog Mercedesa.Dotrčala sam do tog čovjeka.
-Hej!Prestani,morat ćeš platiti štetu!
-Zaboli me!Malo mi je falilo da ubijem i vlasnika ovog auta ali njegovi securytiji su ga spasili.-kada se okrenuo prema meni prepoznala sam tog momka.Bio je to Irenin momak kojeg je bila poslala da mi prijeti jer sam se svađala s njom.I on je prepoznao mene a u očima su mu se vidjele suze.
