Noćio sam kod Rininih roditelja te sljedeće jutro sam se spremio da se vratim u New York.Prije toga smo svi zajedno doručkovali palačinke koje je napravila Rinina mama.
-Hoćeš li nam opet doći?-pitala me.
-Naravno.
Začulo se na vratima odjednom kucanje.
-Ja ću.-rekla je Rina te ustala i otišla otvoriti vrata.Samo što ih je otvorila i zatvorila ih je te je zavladala tišina.
-Šta joj bi?-upita njen otac koji se gušio u palačincima.
-Odoh vidjeti.-rekao sam te izašao iz kuće ispred koje sam imao šta da vidim.Onaj kreten Pete je bio pored nje te je u ruci nosio buket cvijeća.Ne mogu da vjerujem.Rina se okrenula i tužno me pogledala.
-Viktore,nije onako kako izgleda.Ne znam odakle se stvorio...
-Rina,makni se.-naredio sam joj te prišao Peteu i udario ga šakom u glavu.
-Nemojte molim vas praviti zbrku,uznemirit ćete roditelje.
-Idi u kuću!
-Ali...
-Jebeno ulazi u kuću!-ona je samo obrisala suze koje su joj virile iz očiju te učinila što sam joj rekao.
-Šta je opsjedaš više?-viknuo sam bijesno na Petea a njegove plave oči su se napunile strahom.
-S-samo sam joj došao čestitati rođendan...Ipak mi je djevojka.
-Koja besmislica,ona je sada sa mnom!
-Ali rekla je da voli mene...-odjednom mu se lice rastužilo.
-Laž,laž i laž.
-Čak me je sama zvala i rekla mi da joj nedostajem i da je sve ovo s tobom samo igra da bismo se obogatili.Ali ona je izdala me.Koja prokletnica.-razbjesnio se.
-Udari me!Udari me kada sam budala!Naravno da će biti s tobom jer joj je s tobom bolje,a ja sam za nju obični paćenik.Ništa osim ljubavi ne mogu da joj pružim.-kada je ovo rekao pustio sam ga.
-Odoh,budite sretni.
-Čekaj,je li te zaista zvala?
-Kako da ne,evo poruke na facebook-u.-uzeo je svoj telefon i pokazao mi sve poruke između njih dvoje.
-Da,ali ovaj profil može biti lažni.-na ovo je samo prevrnuo očima te kliknuo na ikonicu s njenom slikom i zaista se otvorio njen profil.Istrgnuo sam mu telefon iz ruke i zaprepastio se svemu onome što sam pročitao.
"Voljela bih kad bi mi došao na rođendan,samo pazi da se ne susretneš sa Viktorom."
"Mnogo mi nedostaješ."
"Strpi se još malo,otkačit ću Viktora čim prije,samo dok se uvjerim da će mi posao biti za stalno."
Ovo su bile sam neke u nizu poruka zbog kojih su mi se u očima nakupile suze.
Vratio sam Peteu telefon te rekao mu da ode a ušao u kuću.Rina je bila u svojoj sobi i sjedila je na krevetu a kad me vidjela ustala je.
-Jesi li ga otjerao?
-Jesam.Daj mi svoj mobitel.-rekao sam zadržavajući bijes.
-Molim?
-Rekoh daj mi!-bio je na krevetu pored nje te sam ga samo uzeo.
-Viktore,pobudalio si!Ne možeš samo tako uzeti nečije privatne stvari,reci šta ti treba!-rekla je bijesno a ja sam samo otvorio njen messenger i ugledao iste one poruke koje su bile i na Peteovom telefonu.
-Tako znači.
-Viktore,stvarno ne razumijem!Šta se dešava?-prišla mi je da me zagrli a ja sam je samo jako odgurnuo te je odskočila na krevet i počela da plače.
-Ti si obična droljica!I još nešto,ne vraćaj se na posao.
-Šta?-lice joj je bilo crveno a oči natekle.
-To što si čula.-okrenuo sam se zatim samo i izašao.Na vratima je bila njena mama.
-Zar nećeš još malo ostati?-pitala me.
-Ne.Hvala vam što ste me ugostili,doviđenja.-izgovorio sam to ljubazno te ušao u svoje auto i svom snagom udario od volan šakom dok se nije raskrvarila.
-Budaletino!-rekao sam samome sebi te upalio auto u otišao.
