Lift je otišao,a Irena je bila sva bijesna.
-Vidiš li ti to Viktore?-obratila mi se.
-Koliko je ona samo bezobrazna.Boli me briga što ti je djevojka ali sljedeći put nek mi se ovako obrati,kunem se neće dobro proći.
-Možda malo pretjeruješ?Ja nisam vidio ništa da ti je uradila.
-Ne razumiješ...Baš znaš biti malouman ponekad.Slabo čitaš ljude.
-A možda ih ti pogrešno čitaš?-odbrusio sam joj.
Otišao sam konačno do svojih vrata te otvorio ista i sve što sam htio je da popijem koju i odspavam.Irena je krenula za mnom a ja sam je na ulazu zaustavio.
-Nisam raspoložen ni za čije društvo...-rekao sam i uputio joj bijesan pogled.
-Ali Viktore,htio si da...
-Hvalila si se da dobro čitaš ljude,valjda možeš pročitati da me nervira trenutno tvoje prisustvo.-inače nisam ovako grub ali kad su u pitanju moji živci i skakanje po njima ne suzdržavam se.
-Dobro...Izvini.Nisam trebala uopće nikako ni dolaziti!Izvini što sam htjela biti dobar prijatelj
-rekla je to,okrenula se te otišla.
Rina POV
U trenutku kad su se vrata lifta zatvorila meni su suze potekle niz lice.Je li realno koliko mržnje ima u nekim osobama?Ako sam djevojka podrazumijeva se da ću biti uz njega,ali izgleda da je on samo obični bogataš kojem ljubav ne znači ništa.
Ona me je u sekundi zamijenila,kao da nikad nisam ni bila s njim.Samo tako zauzima moju poziciju,a on to dopušta.
Ako mi ne vjeruje dovoljno da bi me poštovao kao djevojku onda ne znam šta mi ima dalje da tražimo u ljubavi?
A ja sam budala jer sam i pomislila da me neko može voljeti.Ostavio bi me svake sekunde.Ja sam bezvrijedna.Nebitna.Uvijek bila uvijek i ostala.Sada su mi prošle slike kroz glavu dok sam išla u srednju školu.To je bio period mog života kada mi je samopouzdanje srušeno.Kada sam prvi put okusila šta znači biti odbačen i kad te ljudi iskorištavaju.I od tada tradicija mene kao budale se nastavljala i do dan-danas.
