Rina POV
Plakala sam još čim sam došla u svoj stan.Zaronila sam bukvalno u jastuk i natopila ga suzama.On je sigurno sada sam sa Irenom.Ko zna šta rade.Mora da sada leže na kauču zagrljeni,umotani u dekicu.Ona ga sada miluje i tješi.Njegova je dugogodišnja prijateljica.Njegova desna ruka.Koliko loša osoba moraš biti da nju smatraš dobricom?Ili ne.Ona glumata.Dobra osoba nikad ne bi pravila svog momka budalom.Ne bi nikada klevetala niti napadala bez razloga.I pogotovo ne bi bila ljubomorna na svog najboljeg prijatelja ako bi bio sretan s nekom djevojkom.Ali kako otvoriti ljudima oči?
Odjednom sam začula kucanje na vratima koje me trznulo na trenutak jer sam se previše udubila u svoje misli.
-Samo malo.-rekla sam i obrisala suze te pogledala se u ogledalu nabrzinu.Oči su mi pocrvenile a rumenilo s lica nestalo.Kao zombie sam ali šta ću sada...Nema veze.Otišla sam do vrata kad sam se uvjerila da sam u potpunosti obrisala suze i otvorila ista.
-Ko je?
Preda mnom se odjednom ukazao ogromni buket cvijeća.
-Šta za ime svega...-uzviknula sam od iznenađenja.
-Iznenađenje.-rekao je poznati muški glas.
Prihvatila sam buket iza kojeg je bio Viktor koji se smijao tako da su mu se ukazali svi biserno bijeli zubi.
-Ne razumijem,šta ovo treba da znači?-ušao je u stan te zatvorio vrata.
-Ej stigao sam tačno u sekundi kad se cvjećara zatvarala,zato molim te ne žali se.-na ovo sam se nasmijala.
-Hvala,no opet...Zar nisi sa...
-Sa?
-Pa znaš već.Sa njom...-mislila sam na Irenu,a on već shvata to.
-Žao mi je zbog toga.Čim si otišla rekao sam joj da ide tako da sam samo odspavao malo i čim sam se probudio sjetio sam se tebe.Sigurno si bila jako tužna i nisam želio da dozvolim da te izgubim zbog malog nesporazuma.
-Držala te je za ruku.Smješkali ste se.Rekla je da ćete se lijepo provesti i izmasirati te čak.-podsjetila sam ga.
-Ona je takva jednostavno i priznajem sam sam kriv jer prije nego sam tebe upoznao dolazila bi kod mene i dovodili bismo i društvo.Navika.Ali sada je drugačije.Sada me savjest mučila da ću biti nasamo sa ženskom osobom pored djevojke koja će da tuguje i ko zna na šta pomišlja.Ono što osjećam prema tebi je ozbiljno i...-nervozno je prošao rukom kroz kosu i izgledao je kao da će da zaplače.
-Oprosti mi,Rina.Molim te.
Od njegovih riječi srce mi je zaigralo.U očima sam vidjela nježnost zbog koje mi je tijelom strujala toplina .Da li su njegove riječi iskrene?Ne znam.Prihvatit ću ovo iskušenje jer moje srce trenutno ne zna za razum.Ne želim biti sama.Želim njega.Makar trajalo i sat vremena,ne zanima me.Svaka sekunda s njim mi je dragocjena i spremna sam je platiti suzama ako bi se desilo da me ostavi.Isuviše sam zaljubljena da bih glumila nedokučivost i samo tako pustila Irenu da mi se smije i misli da je pobijedila.
Ostavila sam buket u vazu te uputila se u Viktorov zagrljaj.
-Oprošteno.-rekla sam tiho.
Vote i kom,nadam se da sad manje cekate na dijelove.Iskreno ne znam da li da ova prica bude duga ili da je zavrsim uskoro?Sta vi mislite?Ako vam je zanimljiva i nije vam dosadila onda mi recite da znam kakav kraj da osmislim ili jos drama 😅
