TRY...

Chapter 47.

"Hej..vas dvoje..." začula sam dobro poznati,strogi glas kako se dere. U sekundi i ja i Harry smo se okrenuli prema vratima kada smo ugledali trenera kako nam ljutito prilazi držeći svoj prst uperen u nas. Brzo sam prešla rukom preko očiju kako bih obrisala suze .

"Nije me briga gdje ste vas dovoje nestali dva dana li se ti kao prvo nisi pojavio na poslu " pokazuje prstom na Harry koji ga hladno gleda a onda se okreće prema meni " A ti...Melissa i sama znaš koliko mi je ovo takmičenje bitno a ti uopšte ne mariš.Melissa tjeraš me da požalim što sam te uopšte izabrao za ovo tekmičenje..." trener zastaje trenutak,stavlja ruke na kukove okreće se oko sebe te uzdiše..." A ti Harry...još jedan prekršaj i dobit ćeš otkaz!" trener mu je zaprijetio i glasom i prstom a Harry je samo prevrnuo očima.

"Ionako dajem otkaz!" Harry glasno i iznervirano govori te prolazi pored trenera te namjerno ili ne ga udara ramenom u rame te izlazi iz prostorije.

"Ne!" rekla sam toliko glasno da je skoro zvučalao kao vrisak te isrčala na hodnik za Harryem te ga uhvatila za majicu i potegla unazad kako bi ga zaustavila i okrenula prema sebi ali umjesto toga on me je snažno uhvatio za ruku te otresito gurnuo na stranu a ja sam ponovo potrčala za njim te stala ispred njega te ga snažno udarila u prsa.

"Harry stani!" dreknula sam kada se pokušao progurati pored mene"Ti si takvo govno od čovjeka i ne planiram nikada ali nikada više s tobom razgovarati. Ali nećeš dati otkaz ovdje zbog mene. Nećeš. Rađe ću ja odustati od plesa ali ti nećeš dati otkaz. Nađi bar mrvicu ljudskosti  u svojoj duši ,zaradi neki novac i pobrini se za svoju majku i sestru. Kako te nije stid dozvoliti da njih dvije onako žive dok ti okolo vozaš Range Rover i imaš svoj stan... Ti nisi ljudsko biće. Ti si monstrum..." udaram ga još par puta u prsa pod naletom bijesa a on me snažno hvata za zglobove i stišče ih toliko jako da mi krv više ne može teći venama.

"Slušaj me Melissa...dobro me slušaj!" unosi mi se u lice i govori glasno dok su mi ruke zarobljene u njegovom "Odjebi od mene,moje porodice,mog života...to što smo spavali ne daje ti nikakvo pravo da upravljaš samnom i mojim životom. Nisi mi djavojka,. Ti si niko i ništa u mom životu. Samo još jedna u nizu koju sam pojedao!" sa svakom riječi mi se još više unosi u lice te širi oči kako bi mi potvrdio svoje riječi.

Grizem donju usnu kako nebi zavrištala a vid mi se muti szuzama.Opet. Želim da mi pusti ruke kako bi otišla odavdje. Ne želim da me vidi kako plačem. Ja sam jača od toga. Ali ne mogu zarobljena sam. Trzam se u njegovim rukama pokušavajući se nekako istrgnuti ali ne mogu pa radim zadnje što mi je ostalo u mogučnoisti. Koljeno u osjetljivo mjesto iz sve snage.

"Jebem ti .." Harry bolno stenje te mi popušta stisak i rukom se havta za bolno mjesto.

"Stidi se Harry...stidi se..!" kroz suze se derem dok hodnik odjekuje mojim glasom te se okrečem i  brzo trčim prema izlazu iz dvorane. Samo što sam došla do velikih metalnih vrata na njima se pojavio Ian. Kvragu sad još i on.  Nisam marila za njega pa sam ga gurnula u rame kao bi prošla pored njega.

"Melissa..." izgovorio je moje im dok sam prolazila pord njega."Šta se desilo..?" pita a ja se okrečem prema njemu hodajući unazad.

"Odjebite svi od mene...svi ste vi ista govna...Jebite se!" vrištim te brišem lice rukama doik one ostaju crne zbog šminke koja se razmazala po mom licu. Harry izlazi iz dvorane dok ja još uvijek hodam u nazad i gledam u Iana koji gleda čas u mene čas u Harrya. U sljedećem trenutku primjećujem kako je Ian uhvatio Harrya za majicu te ga snažno nabio na zid.

"Kretenu šta si uradio? Šta si joj uradio? Jesam li ti reko da se makneš od Melisse...ona nije kao druge!" Ian govori sa stisnutim zubima te trese Harrya a ja naglo zastajem te se brzo krečem prema njima.Zašto ovo kog vraga radim? Neka se poubijaju što se mene tiče. Svi su muškarci govna. Svi su zaslužili da umru. Ne da umru nego da crknu.