TRY...

Chapter 23.

Harry POV.

'Mogao bih ti dati neke odgovore...ali imam pravilo!'

Riječi koje sam ovog jutra rekao Liss...khm Melissi su odzvanjale u mojim ušima dok sam iz sve snage udarao crnu vreću čija je koža bila popucala na par mjesta zbog jakih udaraca.

Kakve jebene odgovore? Šta JA to njoj mogu reći ili još gore šta to nju zanima? Bože ta djevojka će me izluditi. Istina je da znam neke stvari o njoj mislim...ne baš o njoj ali vezano je za nju a što je najgore i ona je mene zbunila kada me je upitala da li poznajem Thomasa Gray? Znao sam da mi je to prezime odnekud poznato ali sad mi je još više čudno otkud ona zna za njega. Sada je i moju glavu obuzela bujica glupih pitanja poput onih kojih mi Melissa postavlja svaki put kada se sretnemo. Kvragu sad i mene neke stvari zanimaju...

Još jednom sam udario vreću ali ovog puta nogom tako da se ona snažno zanjihala pa sam se odmakeo od nje. Otišao sam do stolice gdje se nalazio bijeli peškir i boca vode. Obrisao sam znoj sa svojih prsa i čela te još više zategnuo maramu na glavi koja je sprječavala da mi ova glupa kosa ne pada preko očiju .

Postoji nešto u vezi te djevojke što mi neda mira. Što me tjera da stalno budem u njenoj blizini. Nisu u pitanju samo njene oči i onaj pitomi blagi pogled. Kvragu njen pogled...Ne znam koji mi se vrag jutros desio ali kada sam je pogledao u oči jednostavno sam se izgubio i kao da više nisam bio u svome tijelu i poljubio sam je. Isto kao onu noć u onom prokletom klubu kada je ona mene poljubila. Njen pogled je i tada bio prodoran i dubok...misteriozan i lijep...divlji i pitom u isto vrijeme. I danas se pitam zašto me je tu noć poljubila....sumnjam da je u pitanju bio samo alkohol jer mi je jutros uzvratila poljubac bez prisustva alkohola. Prešao sam rukom preko svojih usana koje su i dalje osjećale okus višnje. Okus njenih usana.

Otpio sam gutljaj vode nadajući se da ću na taj način saprati taj ukus ali jednostavno nije pomoglo pa sam ponovo ustao te otišao do vreće.

Znam da sam tek izašao iz bolnice ali neću se smiriti dok ne odem na tu borbu večeras. Ovaj put nije Melissa kriva zašto idem na tu borbu...bar jednim dijelom nije kriva... Jednostavno mrzim sebe zbog tog prokletog poljubca. Pa pobogu ljubio sam toliko djevojaka u svom životu, šta mi se sad dešava? Kad god sam blizu nje uvijek se desi nešto loše. Uvijek završim ili u bokserskom ringu ili u autu dok vozim 200 na sat.

Ma kvragu sve.

Zajedno sa mojim mislima,iz sve snage sam udario tu vreću koja za mene nije predstavljala ništa osim...vreće. Predmet na kojem izbacujem ljutnju i bijes i tugu i sreću i  sve ostale osjećaje koje ne znam dijeliti sa drugim ljudima.

Moj mobitel je ponovo zazvonio i nije bilo potrebno da pogledam na njega da bih znao ko me je zvao.

Kvragu Zayn! Stvarno ne zna odustati.

Uzeo sam mobitel sa iste one stolice i baš kao što sam i pretpostavio,na ekranu je jasno pisalo 'Zayn'

"Rekao sam ti da neću odustati od te borbe!" rekao sam iznervirano čim sam se javio uskraćujući priliku Zaynu da kaže bilo šta.

"Znam..." uzdahnuo je preko slušalice "Ne planiram te više ni nagovarati kad si toliki kreten!"

Prevrnuo sam očima na njegove riječi dok sam se prisjetio kako mi i Melissa ima običaj reći kako sam kreten. Pritisnuo sam mobitel između ramena i uha kako bi mogao skinuti rukavice koje su bile čvrsto pričvrščene oko mojih zglobova i prstiju.

"Zašto me onda zoveš?" upitao sam boreći se da mi mobitel ne padne sa ramena.

"Za desetak minuta ćemo ja i Niall doći kod tebe u stan i nemoj slučajno da nam ne otvoriš!" Zayn je odgovorio dok sam u pozadini mogao čuti Nialla kako nešto govori ali ga nisam uspjeo razumjeti.