TRY...

Chapter 28.

Okay,šta sad ja trebam da kažem ili uradim kad me on ovako ignoriše iako mislim da mi nebi bilo ništa bolje ni da me pogleda.

"Melissa trebali bi razgovarati!" tata je konačno rekao skrenuvši svoj pogled na mene. Ćuj to,razgovarati? Eto nisam znala! Prevrnla sam očima onako više za sebe te samo kimnula glavom potvrđujući njegovu izjavu.

Tata je preklopio svoj laptop te skinuo svoje dioptrijske naočale uredno ih smještajući u fotrolu nakon što me je pogledao te ustao sa stolice. Kraičkom oka je pogledao prema Mikeu koji nam je bio okrenut leđima te jedva čujno otpuhnuo kroz nos te odmahnuo glavom u smisli 'Još mi je samo on trebao'.

"Dođi,razgovarat ćemo u mom uredu!" rekao je te prošao pored mene kada je napustio prostoriju. Da li je pod onim uredom mislio na onu tajnu prostoriju. Krenula sam za tatom kada mi je Mike dao onaj 'sretno!' pogled te se ponovo bacio na pravljenje pretpostvljam neke čokoladne kreme. Mislim da je ovo jedina hrana koju Mike zan spremiti u kuhinji.

Izašla sam na hodnik kada sam primjetila tatu kao otključava vrata one misteriozne sobice. Srce mi jeodjednom snažno zalupalo dok su mi adrenalin i nekakva sreća prošle čitavim tijelom. Skoro sam potrčala kada sam zajedno sa  njim ušla u tu sobicu kao da sam se bojla da bi se vrata mogla zatvoriti svakog trena ispred mog nosa koji se uvijek volio zabadati tamo gdje mu njie mjesto. Tata je zatvorio vrata iza mene te sjeo na veliku udobnu fotelju naspram mene dok sam ja ostala stajati naspram njega. Nisam mogla nigdje drugo sjesti jer je to bila jedina fotelja koja se nalazila u ovoj dosta maloj sobici koju je on nazivao uredom .  Naslonula am se na zid koji nije bio prekriven policama te udahnula toliko plitko i tiho da sam sigurna da me tata nije čuo.

"Pa Melissa..."uzdahnuo je te prekrstio svoje noge uvalčeći se još više u fotelju. "Prvo da čujem tvoju verziju priče!" snašno i pravo me je gledao u oči. Na njegovom licu nije bilo emocije i mogla bi reći da je na neki način staložen i smiren...ali do kada?

"Kakvu verziju tata?" raširila sam svoje ruke prema njemu. "Već sam ti rekla da se viđam sa Harryem i da mi je već odgovorio na neka pitanja?" rekla sam skoro čitavu istinu. Harry mi nije rekao ono što sam ja očekivala. On je meni samo ispričao o svojoj prošlosti,ali šta ja imam od toga.

"Šta ti je ispričao?" tatino lice je odjednom pokazalo neku zainteresiranost dok sam ja prekrstila svoje ruke te izvila obrve ka gore.

"Rekla sam ti da ti neću ništa reći dok i ti meni ne kažeš barem nešto!" prkosno sam rekla očigledno ponovo zaboravljajući da razgovaram sa vlastitim ocem. Tata je kao što sam i očekivala samo iznervirano otpuhnuo te pogledao sa strane uskračujući i svoj izborani,iznemigli i izbljedjeli pgled...

"Melissa zašto uopšte razgovaraš sa njim? Zar ti nisam rekao da ga se kloniš!" ponovo mjenja temu dok se ja smijem od muke te konačno odmičem od zida te idem prema tati.

"Ne tata...upravo szprotno! Ti si mi rekao da od njega slobodno mogu tražiti odgovore!" rekala sam prisječajući se tatinih riječi koje mi je  rekao nedavno.

"Da jesam ali i reako sam da od njega nećeš dobiti nikakve odgovore!" rekao je samouvjereno trzajući me iz vlastitih mlisti.

"E pa vidiš,pogrešno si rekao! Harry mi jeste dao odgovore...i to one koje si ti davno trebao!" ponovo prkosim. Kvragu Melissa prestani... pa otac ti je! Zustavila sam se negdje ispred njega tako da sam sada gledala dole prema njemu. Tata je prstima prešao preko svojih očiju snažno ih stišćući unutra u lubanju dok je plitko otpuhnuo.

"Kad ste razgovarali?" konačno je upitao kada me je pogledao na što sam se ja nasmijala prevrčući očima.

"To nije bitno...bitno je da smo razgovarali i da mi je dao odgovore....a jednako bitno je da i od tebe saznam nešto ukoliko ne želiš da ti počnem postavljati pitana!"