Nebo nad Beogradom

~ Omča ~

Nikša

Kopča kaiša lupi o stari, izgrebani parket i zvuk se poput tupog eha pronese kroz stan. Danica žmuri. Ne želi ili ne može da me gleda. I razumem je, ali me i ljuti što joj moja delimična golotinja smeta. Naslonila se o štok i kao da joj je on uporište, a sklopljene oči je vode u svet u kome nema mene i moje tvrdoglavosti. Pretpostavljam da pokušava onaj naivno dečiji metod gde se misli: ako zažmurim i tako ostanem dovoljno dugo, kada progledam tamo neće biti onoga čega se bojim. No, izazivač straha ne ide nikuda. Kada ih ponovo bude otvorila i dalje ću biti tu, jer mi se može i jer joj neću dati minut predaha, dok ne dobijem ono što želim.

Mislila je da može pobeći Danilu. Mislila je da može reći ne i da ću vrednovati njenu odluku kao konačnu. Nije ni sanjala da ću krenuti za njom i pozvati je na red zbog neposluha. Ono što mi pripada na bilo koji način, štitim i pazim dokle god mi je važno. A neposlušnost apsolutno ne tolerišem, jer kakav bih ja oružani mogul bio, da sam svako ne uvažio? Davno bih bio pregažen. Prvi bi me Ari pregazio da nisam svaku negaciju pretvarao u potvrdni oblik, ili bi me prepustio Rašidu, na još jednu lekciju iz oblasti manipulacije. Bilo kako bilo, uvek se pokore i aminuju mi iako se ne slažu gotovo nikada sa onim šta tražim od njih. Složiće se i Danica. Nije u poziciji koja dozvoljava odupiranje. Pokleknuće kad-tad. Dovešću je do nivoa na kome neće znati zašto se isprva nećkala.

Stojim mirno, čekam je da me pogleda i uvidi da nisam od onih koji bi ustuknuli pred bilo kim, ponajmanje ispred obične žene. Ne kolebam se kada jednom nešto uradim ili kažem. Da nisam tako hteo, tako ne bi ni bilo. I napokon svoje kobalte uperi u mene. Otvoreno me odmerava, počevši od vrha glava pa na niže. Šara očima i iznova se vraća na jedno konkretno mesto - moju tetovažu preko mesta ispod koga kuca srce. Zagledala se u omču tetoviranu preko mog levog prsnog mišića. Prati crni konopac koji mi okružuje srce i čiji slobodan kraj ide oko vrata i slobodan izlazi i spušta se na desnoj strani grudi, do ključne kosti. Potom me gleda u oči i kao da traži da joj otkrijem šta uže predstavlja. Ako je pametna, što mislim da jeste, zaključiće brzo. Pre dvadest godina, provukao sam svoje srce kroz konopac i jako zategao. Stezao sam i stezao, sve dok ga nisam obesio i nasilno iscedio sve što ga je činilo humanim. Obesio sam i usmrtio svoju ljudskost; bezuslovno poverenje; veru; nadu; ljubav; samilost; nesebičnost; dobrotu… Sve što je bilo lepo i široj masi prihvatljivo, gušio sam i ugušio, time uklonivši svaku ranjivost. Morao sam tako, inače ne bih danas bio ovde i ne bih bio ono ko sam. A kada su svi oni ostali da vise, klate se mrtvi sa bezglasno razjapljenim ustima, slični demonskim bespolnim figurama sa Munkove serije slika "Krik", zapravo sam obesio i samog sebe. Postao sam simbol praznine, a večnu prazninu ništa ne popuni sem taštine i težnje za uspehom. Emocionalno hendikepirani uspevaju svuda u svetu, uspeo sam i ja. Jedino takav i može da prosperira i u velikoj je zabludi onaj ko misli da se čistim srcem postaje uticajan. Ne, velik i moćan se postaje kada se radikalnim pristupom odstrane smetnje. Nalik malignom tumoru odstranio sam svoje prepreke i popeo se na sam vrh. Menjao sam se i oblikovao u nekog posve drugačijeg, a te su promene najteže - one koje počinju iz korena. Nemoguće su čak, ali uspeo sam da sebe živog sahranim i vaskrsnem, jer sam već imao predispozicije da izrastem u zlo.

- Ako si me pošteno odmerila, možeš li mi reći gde je taj krevet? - progovorim i raskopčam pantalone da i njih skinem, jer ona ne planira da priča. Gleda u omču i povremeno trepne.

- Odlazi! - naredi mi, potiho režeći kroz zube kao da je pas.

- Hoću, ali kada svane. Do tada, poslužiće ovaj ofucan nameštaj da se naspavam, ili bar pokušam.

- Radi šta hoćeš! Spavaj, crkni… Samo mi nestani s očiju, da te ne gledam više - podigne obe ruke uvis u znak predaje. Dosta joj je mene, ali meni nije nje. Mogao bih ovako dok sunce ne grane, ali ona ne može. Hronični umor joj je ispisan svuda po licu i telu.