Nebo nad Beogradom

~ Domine ~

Danica

Iz vrelog asfalta u koncentričnim krugovima izvire vrelina i napada me kako kročim nogom van dvorišta koje okružuje vrtić "Suncokret". Ovog jutra kao da se i sunce urotilo protiv mene i nemilosrdno prži svaku stvar i ljude na koje spusti zrake. Pristojno se javim Peri, portiru na ulaznoj kapiji, i nastavim niz zagušljivu ulicu do prve pekare. Deset je sati i svi su pohitali da nešto pojedu. Guram se u redu sa masom tinejdžera iz obližnje srednje škole i slušam kako se žale na profesore, ocene, ponekog nevernog dečka. Bože, kako su samo naivni! I neka su, takvi i treba da budu. Muke koje dođu kasnije su one zbog kojih se mahom ćuti, sada im dolikuje da se žale i prenemažu. Dođem nekako na red, posle činimi se beskrajnog slušanja o nekom "strava liku", koga dve devojke nisu ispuštale iz usta dok sam čekala. Kupim omiljena dva peciva, jedno sa višnjama drugo slano i potpuno bez ikakvih dodataka, i čim izađem iz lokala, pogledom tražim moju klupu. Nije zaista moja, ali ogromni kesten koji se svojim stablom i granama poput zaštitnika nadvija preko nje, čini je mestom na koje uvek mogu da sednem, razmišljam i polako čupkam deliće peciva. Neke stavim u usta, a većinu dam mešancu više pasmina koji maše repom čim me ugleda. Jako je prljav ali debeljuca, jer ga svi hranimo. Nema ime, ali je svačiji pas u ovoj mahom mirnoj ulici koju su okupirale: dve škole - srednja i osnovna, vrtić u kome radim, mnoštvo pekara i kioska sa brzom hranom.

Na svu sreću, klupa je prazna. Pređem ulicu i sedenem, okrećem glavu levo-desno, tražeći čupavog psića. No umesto kundravog možda šicua, ispred mene se stvori Milena.

- Danice moja! Pauza je već, što znači da ja kasnim. Ali, danas me baš briga - stropošta se pored mene i izdahne, stežući na krilu svoju predimenzioniranu torbu, tašnu, u koju stane sve - od igle do lokomotive.

- Gde kasniš, kod onih bogatih sa Dedinja? - zagrizem kroasan sa višnjom i nasmešim se, jer da me Mirko vidi kako jedem slatko pre slanog, dobila bih varjaču po zadnjici isto kao onaj čudni Danilo.

- Da, kod njih idem. Danas im sređujem vilu od temelja do krova. Kilometri prozora za čišćenje i uzgred nosim usiljen osmeh, kao da je to najbolji posao ikada… Eh, ko me pita, Danice. Moram.

- Znaš da bih ti pomogla samo da sam popodnevna smena - i ne bi mi bio prvi put da joj pomažem.

Milena radi više poslova,  plaćenih mizerno po satu. Čisti po kućama pre podne, po podne radi u marketu u magacinu, a i kod Leke kad god pozove. Ruke su joj ogrubele od tereta i raznih deterdženta, ali ona se ne stidi nijednog posla. Kao što niko i ne bi trebao da se stidi bilo kog rada, kada od njega koru hleba zaradi pošteno. Sramota je krasti, tako se ruke zaprljaju do ramena bez mogućnosti pranja. Zalepi se krađa nalik gadnom prilepku čoveku na lice i neki ga nose kao najveću počast.

- Da ne bi čistila - prekorno me pogleda. - Juče si dovoljno rintala u kapeli. Malo me je bilo strah svih onih ljudi koji su bili tamo. Nisu onde čista posla, moja Danice. Jedva sam čekala da odeš, zato sam i preuzela čišćenje nakon sahrane na sebe. Zapravo, baš zbog toga sam krenula ovuda da te nađem, iako idem u drugom pravcu.

- Ne razumem, šta sam to propustila juče? - pitam je, a neki glas mi govori, tiho u uho, da već znam da to ima neke veze sa posetom onog muškarca.

- Jedan visoki, stariji muškarac se raspitivao za tebe kod onog podmuklog Leke. Uh, taj bi čovek rođenu decu prodao, ako bi to značilo neku prednost za njega. Pomerala sam vaze sa hrizantemama i čula kako ga pita ko si, šta si, odakle si… - zastane i unezvereno se okreće oko sebe, kao da bi neko mogao da nas posmatra i čuje. Zastanem i ja sa  zalogajem kifle na pola puta do usana. Nakašlje se pa nastavi: - Znaš šta, ima onaj kafić tamo niz ulicu, možda je bolje da tamo sednemo.

- Milena, otpustićete! Nije da ti ne verujem o tome šta si mi rekla, ali meni to zvuči nerealno. Ko bi se, zaboga, i zašto raspitivao za mene? - ne mogu više da jedem. Ustanem i spustim peciva na zemlju pored klupe, poješće možda šicu kada odluči da se pojavi. - Idem nazad u vrtić.