Crna sećanja (Završena)

63. Bolnica

,,Misliš li da će se skoro probuditi?" Upitala je Aida.
,,Ne znam. Verovatno hoće." Pretpostavio je Murat. ,,Prošlo je dosta vremena otkako spava."
Oliver, Aida i Murat okupili su se oko Lisinog bolničkog kreveta. Sve se munjevito odigralo a da nisu uspeli da trepnu. Muratove oči ugledale su prve Lisu sklupčanu na podu kako umire. Potom mu se srce popelo uz grlo kada je ugledao njega. Odgurnuo je Emanuela od sebe kada mu je ovaj prišao. Želeo je da uhvati Lisu u ruke i odnese je što dalje s tog prokletog mesta. Bio je sprečen s dve ubodne rane na stomaku koje mu je naneo nožem taj manijak. Nije mogao da ubije muškarca jer bi to bila prelaka smrt za njega i pre nego što se uhvatio za stomak odakle je šikljala krv pucao je više puta Emanuelu u noge, a potom se srušio pored Lise. Sada Lisa ne bi ležala na krevetu a Murat ne bi sedeo pored nje u bolničarskoj ružnoj odeći da im za petama sve vreme nisu bili policajci i hitna pomoć koju je pozvao Pavle Radenković pre vremena, osećajući da će se nešto loše desiti.
,,Trebalo bi da odmoriš i da legneš. Nedavno su ti ušivali trbuh." Rekao je Oliver misleći na Muratovo zdravstveno stanje. On nije bio silno povređen iako je tako izgledalo. Krvarenje je zaustavio Mirko koji je iskoristio svoju odeću da pritisne ubodne rane.
,,Ja se odlično osećam." Rekao je Murat ne skidajući pogled s Lise. ,,Prošlo je stvarno dosta vremena... ali ona se ne budi."
,,Ona spava, Murate." Kazala je Aida i uhvatila Lisinu ruku. ,,Ona je previše toga pretrpela. Nego, da li je neko javio njenoj porodici o njenom stanju?"
,,Niko nije." Rekao je Oliver.
,,Otići ću po njenu odeću i tada ću obavestiti sve o njenom stanju. Tako će biti bolje. A i poznajem Lisinu porodicu te ću moći blaže sve da objasnim." Poljubila je ruku svoje drugarice i spustila je na posteljinu. Oliver je iz sobe izašao odmah posle Aide ostavivši Murata samog s Lisom. Iako nije otvarala oči prijalo mu je to što su sada sami. Na njenom nežnom licu izdvajala se velika modrica na levom obrazu i nosu koji je ostao slomljen. Nije imala unutrašnjih povreda pored toga što ju je šutnuo više puta u stomak. Moglo je biti da su zakasnili. Sve... apsolutno sve je bila puka slučajnost u njihovom životu. Tačno je znao kako će ona reagovati, ako se bude svega sećala, čim otvori oči. To je na Muratovom licu izazvalo mali smešak. Tako dobro je poznavao njeno ponašanje i nju samu. Upoznao ju je za samo par meseci i sve što je video bilo je najgora strana Lise. Onu dobru još nije otkrio, tačnije, ona nije želela da on tu dobru stranu vidi. Uhvatio ju je nežno za ruku i stavio je među svojim.
,,Udariću te, ne zato što sediš pored mene već zato što i ti treba da se odmaraš." Lisin glas ga je trgnuo. Gledala je bledo i potpuno budno u njega. ,,Ne spavam. Samo sam želela da budem sama. Ne zovi nikoga sve dok neko ne dođe."
,,Vidim da je sve u redu s tobom."
,,Šta je sa Emanuelom?"
Murat je izbio obrve. ,,Tako se zove?"
,,Da. Gde je on? Šta se s njim dogodilo i zašto si bio tako glup da mu dozvoliš da te povredi?"
Murat je shvatio da je Lisa Bog zna koliko vremena budna i da je upravo otkrio njen novi talenat za glumu.
,,Upucao sam ga u nogu. Nisam ga ubio jer nam je potreban."
Lisa je progutala pljuvačku. ,,Pre nego što je... pre nego što je pokušao da me ubije... razgovarali smo o mnogo čemu." Izvukla je ruku iz Muratove i uhvatila posteljinu. ,,Sve šta znaš, šta ostali znaju, sve je to samo površinski i mali uvod u istoriju Emanuela Jakovskog. Mislim da sam uspela da uđem u mozak tom psihopati."