Crna sećanja (Završena)

3. Prošlost može da sačeka

Osećanje nemira pratilo je Lisu od trenutka kada je izašla iz dedine bolničarske sobe. Zahvalila se još jednom dežurnoj medicinskoj sestri koja ju je pustila da prođe, te je odlučila u poslednjem trenutku da koristi stepenice umesto lifta. Psihički i fizički ona može podneti strašne stvari poput jezivih ubistava, suočavanje s problemima koje joj zadaje rođeni brat, iliti novi poslovni partner, i pritisak porodice, najviše majke, koja joj često govori da detektivski posao ne priliči ženskoj osobi i da ona nije sposobna za rešavanje tuđih strašnih muka. Lisa je iz takve porodice, gde svi očekuju previše od nje i koliko god se ona trudila da radi nesto dobro-to nikada nije bilo dovoljno. Shvatila je da je bolje da pođe putem koji je oduvek želela da sledi i da će tako biti srećnija, nego da bude figura kakvu je njena majka želela da isklesa iz nje.
Osetila je kako joj se bela bluza lepi za mokra leđa kada se uvalila u sedište Tojote. Otvorila je prozore sa obe strane do kraja osećajući kako joj vetar pirka kroz kosu. U retrovizoru je ugledala zelene tužne oči pune sećanja iz prošlosti. Umela je da nakratko zaboravi na te proklete dane pakla, ali nisu oni u potpunosti odlazili, niti će ikada otići iz njenog života. Obećala je dedi da će uspeti, da će pronaći tog čoveka, ali sumnjala je svake sekunde sve više u sebe. Sumnjala je u svoj dobar i pronicljiv talenat koji joj je pomagao da uvek dođe do korektnih logičkih zaključivanja. Ruka joj postaše vlažna nakon što je istom prošla po znojavom vratu. Moglo se za kilometar namirisati koliko je uznemirena. Braon sjajna kosa joj je padala preko ramena i svaka dlaka na kosi bila je neuredna. Lisu je to nerviralo, ne shvatajući da izgleda mnogo privlačnije kada joj kosa nije zalizana na glavi.
Polako je vozila do kuće želeći da oduži vožnju što je više moguće. Znala je da će morati sada da vidi Uroševo lice koje se tek danas ujutro izvuklo iz nevolje, i mamu koja će imati više pretenzija prema njoj nego prema njenom bratu. Lisa nije bila osvetoljubiva osoba prema onima koje voli, ali bes se u njoj svakog novog dana povećavao baš prema ocu i majci koji su je strogo držali u šaci. Takođe, obećala je dedi da će nastaviti da živi u kući, ali nije mu obećala da će tu ostati posle njegove smrti. Lisa krišom gleda trosobne stanove koji su na prodaji sa velikom željom da se useli u jedan uskoro.
Nevoljno je izašla iz automobila nakon što ga je parkirala u urednom dvorištu ispred njene kuće. Svetla u kući bila su upaljena samo u dnevnoj sobi u kojoj je neko slobodno mogao sa verande da vidi dešavanja unutra; ukoliko su roletne visoko podignute, baš kao večeras.
Umornu devojku niko nije čekao kod ulaznih vrata te se odmah popela na sprat ne pozdravivši se sa ukućanima. Zamarali su je. Njena porodica nije klasična. Nikada nije uživala dolazeći kući s posla, niti iz srednje škole ili akademije. Porodica ju je više zamarala nego što se radovala da sve vidi. Potom se uputila na potkrovlje gde se nalazila njena prostorna soba koja je zauzimala celi sprat. Otključala ju je i ušla. Niko osim Lise nije smeo da ulazi u njeno skrovište puno tajni. Pažljivo je zatvorila vrata za sobom i zaključala ih proverivši bravu. Omiljena soba Lisi u celoj kući bila je njena i samo ona. Svetla siva boja je krasila četiri zida koji su se jedva videli od papira, geografskih karata, potom profila mnogih ljudi i dve bele table koje su u potpunosti popunjene njenim istraživanjima i motivima ubica. Ono što je Lisa najviše volela jeste, kada bi se bacila na krevet, mogla je kroz prozore umesto belog plafona videti zvezde na nebu. Plafon u sobi je bio svuda osim na mestu iznad gde se prostirao njen krevet i čupavi kvadratni tepih. Tu, u njenom zatvorenom kutku, osećala se jedino živo i slobodno, pored posla. Kada je zatvorila oči osetila je kako joj se svaki mišić u telu opušta. Suviše je danas stajala na nogama.
,,Ako je sudbina da te pronađem-pronaći ću te." Tiho je govorila. I dalje joj je bila jedna sumnja usađena negde u mozgu, da je taj čovek za kojim će tragati, odavno mrtav.

Nešto malo kasnije primila je poziv od Murata da dođe direktno na novo mesto zločina. Njen posao je zahtevan i usred večeri adrenalin joj je zabrujao u krvi. Dobila je neočekivani nalet energije za rešavanje novog slučaja. Njena prošlost će morati da sačeka.