Crna sećanja (Završena)

18. Arhiva

Krišom ga je posmatrala sa druge strane stola, pitajući se, da li će napraviti neki pogrešan korak i otkriti nešto više o sebi i slučaju nego što bi trebalo. Zna da kada bi manje razmišljala o tome, postojala takođe manja šansa da posumnja na nešto, ali nije joj iz glave izlazio taj strah. Čega se zapravo plaši? Osude. Novinara. Ljudi. Zna da, kada bi neko saznao da je i ona bila žrtva serijskog manijaka, te vesti bi procurile u javnost a ona je već ne bi mogla izbeći. Zna kako stvari stoje. Radi u tom okruženju. Pazi se svega, pa čak i njenih kolega. Posebno Murata koji ne bi bacio priliku u vodu da je ponizi.
To je to. Četiri i po nedelje rade zajedno a neslaganje između njih je malko popustilo. Ne pokušavaju da daju šansu jedno drugom ali tokom radnog vremena slušaju i sarađuju, makar to često prelazilo u kratke prepirke i zadirkivanje. Lisa je složila papire na kojima je nešto zabeležila i uzela dosije sa sobom kada je ustala. Znala je odakle će početi. Lice joj se ozarilo te se nasmešila radosno. Pravac u podrum, u arhivu, kojoj se samo ona radovala. Bez reči Murat ju je pratio ne znajući kuda su se tačno uputili. Nije uzela kaput i torbu što znači da neće izaći iz stanice. Išao je sve vreme iza nje gledajući u njen potiljak. Danas je uvila kosu, pomislio je. Lisa mu nije dala da se spuštaju liftom jer je arhiva samo tri sprata ispod njih. Samo. Nezadovoljno se spuštao niza stepenice želeći da se progura pored nje i da bude onaj koji vodi. Nije mu dala da je preduhitri. Nije mu dala da bude na njenom mestu. Ključ koji joj je visio oko vrata je skinula i otključala vrata arhive. Niko ih nije pratio. Nikoga neće biti tamo osim njih. Malo se opustila shvativši da je samo njima prepuštena stara prostorija koja drži mnoge tajne porodica, mladih, starih, i najhladnijih ljudi na svetu. Onih koji bez sažaljenja zlostavljaju i ubijaju decu. Jedan iz njih je na slobodi. Sa njim se srela pre četrnaest godina.
Skamenila se u mestu prisećajući se svega toga. Zaboleo ju je svaki deo tela. Osetila je gađenje. Ponovo je videla njegovu ruku na svom zglobu kako je čvrsto drži i osmehuje joj se. Sada, makar prošlo mnogo godina, prepoznala bi ga među hiljadu drugih ljudi. On bi se izdvajao, makar izgledao u potpunosti isto kao i svi drugi građani. To je njegova poenta i cilj. Da može da se uklopi i stopi s masom.
Uhvatila se za jednu nestabilnu policu i umalo da se srušila zajedno s njom. Drvena polica je pala kao i kartonske četiri kutije sa nje. Digla se svuda prašina oko dvoje detektiva koji su se sklonili u stranu kako je ne bi udahnuli. Lisa je ubrzo odmahnula glavom i vratila se sebi. Mračna prostorija... plašila se mraka. Plašila se bilo koje sobe koja nije bila njena na tavanu, sa otvorenih prozračnim krovom i čistim pogledom na zvezde. Ovo je bila arhiva koja se nalazila u podrumu. Nije joj nimalo bilo lakše od tog saznanja. Murat ju je uhvatio za jedno rame i uneo joj se u lice. ,,Da li si u redu?" Upitao je. Lisa je klimnula i sklonila mu ruku te je sela na prašnjavu stolicu. Mogla je da se oprosti od te nove odeće. Primetila je da je on svaki put tu kada joj nije dobro. Nije joj se to dopadalo. Taj kreten joj stvarno ne donosi sreću. Progutala je knedlu i uključila laptop.
,,Ti pokušaj da pronađeš nešto u dosijeima od 2004. godine, a ja ću da pogledam u bazi podataka da li je neko prijavljivao nestanak osoba na tom mestu." Naredila je Lisa. Muratovo nezadovoljstvo je planulo u licu. Nije se slagao s tim. ,,Ma nemoj! Otkad ti komanduješ? Zapravo sam stariji od tebe i imam više iskustva." Pobunio se on. Lisa se nasmešila najlepše što je mogla i uputila mu iskren pogled. ,,Odlično! Kada već imaš više iskustva to znači da ćeš pažljivije od mene tražiti žrtve i serijske manijake." Zadovoljno će ona. ,,Treba da izgradimo njegov profil pomoću kog ćemo bliže shvatiti njegove ciljeve. Biće nam potreban profajler."
,,Misliš li da ćemo ga tako lakše pronaći u šumi? Usred ničega? Čak ni specijalci ni FBI ga nisu mogli pronaći."
Lisa je klimnula glavom. ,,Ti i ja nismo ni specijalci ni FBI, mi smo detektivi. I da, pronaći ćemo ga. Potrebno nam je da znamo njegov motiv. Niko ne postaje ubica tek tako. Tu stoji priča iza svega..." Zaustila je da kaže još nešto ali se predomislila. Zamalo. Samo malo joj je falilo da se oda i da se naglas zapita zašto uglavnom bira ženske žrtve. Dobro je što se zaustavila ne vreme.