Crna sećanja (Završena)

15. Video si me kako plačem

Lisa je oklevala da ispali metak u kolegu, iako bi to rado učinila, te je vratila pištolj u pojas i pružila Muratu ruku. Bledo ga je gledala. Nije potrebno da mu postavlja suvišna pitanja: shvatila je da ju je pratio sve vreme otkako je otišla iz kancelarije. On je prihvatio njenu ruku i ustao. Voda mu je natopila odeću u potpunosti i sa crne kose su mu se slivale kapljice na šljunak ispod njih. Prošao je rukom kroz kosu i obrisao lice.
,,Pošteno." Kazao je Murat zajedljivo. Lisa nije obratila pažnju na njega već se uputila prema drvenoj kućici kako bi se presvukla. Ponadala se da je, makar prošlo dosta vremena, neka odeća ostala od njenih roditelja sa odmora. Murat ju je pratio i ušao u kuću posle nje zatvorivši vrata za sobom. Pogledao je oko sebe i nasmešio se. Unutrašnjost kućice mu se učinila simpatičnom. Primetio je da je stara po ustajalom mirisu drevnih stvari u njoj. Setio se odmora. Setio se i šume. Jeza je prošla njegovim telom. Pogledao je u Lisu koja je već skinula cipele i kaput sa sebe. Odeća joj je skoro sva mokra. Uske farmerice su joj natopljene vodom kao polovina belog džempera. Okrenula se ka njemu i namrštila. ,,Idem da se presvučem u nadi da ima neke odeće. Ako pronađem mušku, daću ti je." Pokušala je da to kaže za što manje dobroćudnosti u glasu. Zalupila je vratima i uverila se da su zaključana. Ne bi on ušao u sobu, ali za svaki slučaj. Prikrila je dobro to koliko joj je zapravo hladno. Ledena voda u reci ne da joj je samo razbistrila misli već je i naterala da misli dvesta na sat, pogotovo od panike koja ju je zadesila. Iako joj nije prijalo Muratovo društvo bilo joj je drago što je on tu. Što ipak nije sama usred ničega. Presvukla se. Pronašla je stare crne pantalone njene majke koje su joj odlično pristajale i plavi džemper koji je Lisi u potpunosti istakao tanak struk i bujne grudi ispod njega. Tu su bile i stvari njenog oca. Uzela ih je, i još pet minuta stajala pored vrata oklevajući da bilo šta dâ Muratu.

,,Evo ti." Bacila mu je odeću u krilo. Protiv svoje volje nije mogla da bude loša osoba poput njega. Mada, on verovatno ne bi popustio da je na njenom mestu sada već bi je ostavio ovde u potpunosti mokru. Sada je fin, jer nema izlaza i drugog načina da se ugreje a put do Beograda je dug. Klimnuo je glavom prema njoj i ušao u sobu iz koje je malopre Lisa izašla. Dok se Murat presvlačio, ona je pokušala da zapali vatru. Vreme je svakako brzo teklo, a mrak će uskoro da padne, kao i sve veća hladnoća koja je počela da ulazi kroz svaki otvor u prozoru ili vratima. Detektivka je sela na dvosed i uhvatila se za stomak čiji se želudac oglasio. Ovde nema hrane. Uopšte. Nije planirala da se zadrži više od četiri sata te zna da će uskoro poći kući. A možda i neće.
,,Hvala za ovo." Murat je izašao iz sobe noseći sa sobom svoju mokru odeću. Okačio ga je na tanku žicu pored Lisine odeće koja se sušila. Nakratko se zagledao u njen brus koji je pokušala da sakrije ispod kaputa. Okrenuo se i pogledi su im se sreli. ,,Ne znam odakle da počnem..." Kazala je Lisa. Murat je seo u fotelju preko puta nje slegnuvši ramenima. ,,Pratio sam te. Taj polazak na Taru... učinio mi se kao ne tako dobra ideja."
Lisa je progutala knedlu. Ako je počeo da je prati od početka onda je to potrajalo. Obišla je mnogo mesta... On ju je video, u kolima, ispred bolnice. Pratio ju je.
Zašto mora da se tako silno meša u moj život? Tu je jer on tako želi, a ne ja.
,,Video si me kako plačem, zar ne?" Hladno ga je upitala. Glas joj je postao više promukao i ravnodušan nego malopre. Nekada sve vreme nasmejana i otvorena devojčica koja bi rado iskoristila nečije rame za plakanje, pretvorila se u hladnu ženu koja se retko smeje i iz koje je teško izvući suze. Nije volela da joj neko ulazi u život, da je dira ili priča o temama koje su osetljive po nju. Napravila je zid oko sebe. Oklop. Kako bi se štitila od drugih ljudi-najviše od muškaraca. Da li ona mrzi muškarce? Ne. To nije tako. Ne mrzi ih. Samo ih se kloni. Oseća se bezbednije dok ih nema u njenoj blizini. Ima dobro izvestan razlog za to koji znaju ona i njena porodica.
,,Video sam te." Priznao je Murat.
,,Da li znaš šta najviše ne volim?" Ponovo upita Lisa.
,,Da te neko vidi kako plačeš?" Pretpostavio je on.
,,Ne. To je, možda, samo mala stvar koju ne volim. Ono što najviše ne volim jeste kada se neko bez moje dozvole šunja na mojoj teritoriji. Zašto misliš da treba sve da znaš?" Sada je uhvatila sebe kako glasno viče na kolegu koji smireno sedi pored.
,,Ne mislim. Znam šta se ovde dogodilo. Zato sam pošao krišom iza tebe. Ne možeš da znaš da li je taj čovek i dalje živ. Znam da istražuješ slučaj Maše Ristić."
Lisa je pokušala da ostane smirena njegovim iskazima. Kako zna? Kako može da zna sve to? Ona sve vreme nosi za sobom fasciklu i nigde je ne ispušta. Kako je saznao? U trenutku se pogubila i iskolačila oči kada joj je pročitao misli.
,,Shvatio sam samostalno. Nisam dirao taj dosije i tvoju fasciklu."
,,Misliš li da si toliko pametan?"
,,Nije potrebno puno mozga za ovo."