Biti sprečen da radiš nešto što voliš je u neku ruku bolno, mada je više naporno dok gledaš druge kako organizovano uživaju u svemu u čemu bi sada mogao i ti. Kada si se navikao na rutinu, na rad, bude teško da kao iz topa odjednom lenčariš i posmatraš sve oko sebe. Lisa je uzdisala glasno sedeći za drvenim stolom s desnom opruženom nogom koju nije mogla da pomeri. Ujutro, kada se probudila, naišla je doktorka Josipa Miletić i fiksirala joj koleno te već par sati ne može da pomera nogu. Zavoj ju je stezao i sprečavao je da hoda. Murat je ponovo pobedio. Opet je sve po njegovom. Lisa je, štaviše, sigurna u to da je on nagovorio doktorku da joj ovo napravi. Kako nije mogla da pomaže timu odlučila je da prihvati zamenu s Aidom koja će se priključiti timu na par dana umesto nje. Njena drugarica odbila je da se nalazi u istom šatoru s Muratom. Naglasila je da će doneti svoj i da neće zauzimati Lisino mesto u velikom šatoru. Trebalo bi da se zamene uveče, kada se volonteri i policajci vrate s potrage za tragovima i tada će imati ko da je odbaci do druge strane obale.
,,Nemoj da si krenula negde." Rekao je Murat prišavši Lisi. Spustio je gazirani sok na sto i seo pored. ,,Saznaću ako jesi."
,,Šta si mi ti? Tata? Ni rođeni roditelji ne bi marili toliko o tome, pa zašto je tebe briga?"
,,Jer si nam potrebna. Što pre se oporaviš te ćeš se pre vratiti i nastaviti tamo gde si stala." Mrzela je to da prizna ali bio je u pravu. Ovaj put u potpunosti. Želela je što pre da se vrati u svoju poziciju.
,,Makar se nećemo gledati par dana. Niko te neće nervirati i suprotstavljati se."
,,Jedva čekam da odmorim od tebe."
Lisa se nasmejala. ,,Istog smo mišljenja."
Murat podigao obe obrve u znak pozdrava te je otišao kada su mu rekli da već polako polaze dalje u šumu. U međuvremenu dok su se glasovi sve više udaljavali od Lise ona nije znala šta da radi sama sa sobom. Trava je bila mokra da bi ležala na istoj te je odlučila da sedi još malo napolju i kasnije se vrati u šator. Bilo je tu drugih policajaca koji su se pojavljivali s vremenom na vreme jer su oni pazili na mesto gde su svi boravili, ali Lisa nije pričala s njima. Pozdravili su se klimanjem glavom ne trudeći se da zapodenu razgovor. Bilo je teško izvući se iz klupe ali je Lisa uspela u tome i držeći se za jednu štaku dogegala se do šatora.
Mrak je polako padao kada su Lisa, Murat i dvoje policajaca pošli prema reci. Bilo bi nelagodno za oboje kada bi Murat ponovo nosio Lisu te se on nije ni ponudio da to učini, a ona je bila spremna da ga odbije kada bi se to desilo. Umesto toga, ponudio je pomoć oko hodanja te ju je pridržavao dok su išli, sporo i odmereno. Nije joj bilo svejedno kada je videla kako se veče bliži i da mora da bude u dodiru s vodom pa makar bila u čamcu. Crna sećanja su tu. Nisu isparila. Samo dve slike su joj bile pred očima. Ona, kako sedi na mostu i gleda odsjaj mesečine. A druga, ona, kako otvorenih očiju tone sve dublje i dublje i smeši se.
YOU ARE READING
Crna sećanja (Završena)
Mystery / Thriller,,Ponekad je nemoguće otarasiti se demona iz prošlosti" Mlada detektivka Lisa Nagulov, odlučila je da sledi stopa svog dede koji je pri smrti. Rešila se da otkrije mračan slučaj od kog je on odustao. Slučaj koji je već četrnaest godina neotkriven i...
