Crna sećanja (Završena)

35. Nespavanje

Posle prve neuspešne potrage po šumi policajci i volonteri odlučili su da se vrate nazad. Već je bilo oko devet a odavno je pao mrak. Lisi se oglašavao stomak sve vreme ali nije želela da izađe iz šatora i proba roštilj koji su jedva raspalili njene kolege. Ležala je na vreći za spavanje razmišljajući o tome šta je propustila i kako da nijedan detalj ili materijal taj čovek nije ostavio za sve ove godine. On se oseća ovde kao kod kuće. Ovo jeste njegova kuća. Ovde se prilagodio odavno. Zna svaki kutak. Naježila se na pomisao da ih je možda odnekud posmatrao a da toga niko od njih nije bio svestan. Zapitala se da li ju je prepoznao posle toliko godina, ili ipak ne pamti žrtve. Šta se desilo sa ostalim devojkama? Gde su? Kakve mukotrpne izazove su one morale da prođu? Te misli nisu je ostavljale na miru.
Murat se posle nekog vremena vratio u šator i seo na svoju vreću za spavanje pruživši Lisi pun tanjir s roštiljem.
,,Nisam gladna. Hvala." Slagala je. Njen stomak je to potvrdio.
,,Rekao bih da tvoj želudac i creva govore nešto drugo." Nasmejao se Murat i stavio tanjir pored nje. Lisa nije mogla a odbije taj opojan miris. Mnogo je bila gladna i ništa nije jela ceo dan.
,,Zašto nisi s nama?"
,,Prijalo mi je da budem sama. Imala sam potrebu da legnem." Uzevši parče hleba stavila je dva ćevapa na njega i počela da jede kao sendvič.
,,Ponašaš se čudno otkako smo došli. Nisam navikao na tako osjećajnu Lisu."
,,Misliš li da nisam čovek?" Odbrusila je shvativši koliko je zvučala osećajno i patetično u tom trenutku. Odmahnula je glavom u njegovu stranu želeći da zaboravi to što je rekla.
,,Šta bi po tebi bila idealna večera sa devojkom? Nešto što nije preterano ali prijatno." Upitala ga je.
,,Mislim da zavisi od osobe s kojom ćeš večerati. Ne volimo sve isto."
,,A, razumem."
,,Planiraš da me pozoveš na večeru?"
Lisa se nasmejala.
,,Ne. Za Olivera je. Ne znaš li šta voli da jede?"
Murat se našao pomalo uvređeno. Nasmejala se na njegovo pitanje, dotakla je njegov ego. Stegao je vilicu i odgovorio da ne zna. Posle toga je legao i stavio ruku ispod glave gledajući u Lisu. Sve na tanjiru nestalo je veoma brzo. Detektivka je odnela posudu volonterima te su sada svi bili na broju a potom se vratila u šator poželevši svima laku noć. Morala je da se presvuče. Nije mogla u istoj odeći da spava, bar ne u farmerkama.
,,Murate, spavaš li?"
,,Ne spavam."
,,Okreni se na drugu stranu, moram da se presvučem."
Uz kratko coktanje on se prebacio na drugu stranu. Nije bio problem presvlačenja pred muškarcem, toga je bilo prečesto na akademiji. Šator je bio mali. Dovoljno je to što su zajedno u njemu i to što njen kolega misli da ona oseća naklonost prema njemu. Dosta je energije potrošila na sve te nije imala više snage da misli i o tome šta bi on mislio o njoj kada bi se presvlačila na njegovim očima. Pomislio bi da želi da ga zavede što nije tačno.
,,Jesi li gotova?"
,,Jesam." Odgovorila je. Uredno je složila farmerke i uvukla se u vreću. Murat se okrenuo prema njoj. Zagledali su se jedno u drugo.
,,Laku noć." Rekla je hladno Lisa i okrenula glavu na drugu stranu. Murat je tiho ponovio reči nastavivši da je gleda.
Cele noći, oboje su se pravili da spavaju dok niko od njih nije ni oka sklopio. Bio je to najteži zadatak za oboje na ovoj misiji-stvarno spavati u šatoru zajedno. Nisu mogli a da ne misle jedno na drugo. Bili su tu. Nisu mogli da ignorišu to. Nisu shvatali zašto im teško pada da spavaju kada nisu ni blizu.
U pet ujutro je Lisa dobila poruku od Olivera. Odmah je podigla glavu s jastuka i dohvatila se telefona.

Oliver: Da li spavaš?
Lisa: Ne. Nisam oka sklopila.
Oliver: Ni ja. Sve vreme sam razmišljao o tom čoveku. Ne mogu da verujem da nas sati potrage nisu nikuda doveli.
Lisa: Ni ja. Nijedan trag. Ništa.
Duboko je udahnula i iskrivila usne. Razlog njenog nespavanja nije bilo razmišljanje o tom čoveku već o Muratu.
Lisa: Poželi nam sreću. Nadam se da ćemo je imati više danas.
Oliver: Onda vam želim sreću.

Nasmejala se na njegovu poruku i spustila telefon pored glave. Uhvatila je Muratov pogled.
,,Dobro jutro." Rekla je veselo.
,,Dobro jutro. Čudno je to da budeš vesela za nekog ko nije spavao cele noći."
,,Otkud znaš da nisam?"
,,Jer nisam ni ja. Gledao sam te. Video sam da su ti oči sve vreme otvorene."
Progutala je knedlu kada je naglasio ,,gledao sam te". Izvukla se iz vreće i protegla. Razlika između toplote u vreći i u šatoru bila je drastična. Murat se čak nije ni uvlačio u nju. Spavao je na njoj i pokrivao se ćebetom.
,,Koliko ostajemo dana ovde? Nisam utvrdila."
,,Koliko god bude potrebno da pronađemo makar jedan trag koji će nas voditi bliže rešenju. Što pitaš? Prošla je samo jedna noć a već ne možeš da se nalaziš sa mnom u šatoru?"
Iskolačila je oči i odmahnula glavom.
,,Ne. Nisi ti problem. Inače, izađi, presvući ću se."
Lenjo je ustao i dohvatio duks iz putničke torbe te je uzeo četkicu za zube i pastu.
,,Nadam se da napolju ima flaša s vodom." Promumlao je i izašao iz šatora. Tada se Lisa opustila i u miru presvukla.