𝐷𝑖𝑣𝑙𝑗𝑎𝑘 ✔

Epilog: 𝕊𝕧𝕖 𝕛𝕖 𝕓𝕚𝕠 𝕡𝕝𝕒𝕟

Dominik Cocker:

Sanjao sam jednom jedan san. Nisam bio klinac, već zreo muškarac. Palio sam vatru.

Nisam ja kriv što sam rođen u porodici kakvoj jesam. Nemamo tu mogućnost da biramo gde ćemo se roditi i kada. Znam samo da sam rođen da pobedim, jer pobedio sam do sada i svaku smrt, svaki pokušaj mog nestanka. Ostao sam. Živ sam.

U snovima, palio sam vatru. Sve što mi je smetalo sam zapalio. Ali sećanja i ljubav nikad nisam mogao da spalim. Nju. Sofiu. Voleo sam od prvog dana. Jedino ona nije videla moje lice koje je zaslužila da vidi. Ali naučen sam bio da je pokajanje sveto. Ona se pokajala.

"Borise.." Prozvao sam ga i stavljao pištolj iza pojasa. Video je na mome licu da nisam onaj "pravi".

"Prijatelju, šta je?" Upitao je i spremno čekao kao zapeta pušta da pomogne ako može.

"Bio si u pravu."

Pogledao me je čudno. "Šta sam bio u pravu?" Začuđeno je pogledao.

"Ako želim biti sretan, moram se rešiti svega što me čini nesretnim."

"Dom?...." Malo se uplašio. Jer kada sam imao taj izraz lica, ništa dobro nije se moglo naslutiti.

"Da li je Sofia.." Zamucao je.

"Ako je pas divlji, lako se potrga s lanca. Uradi kako smo se dogovorili. Ja ću čekati."

Poklimao je glavom, znao je šta će da usledi.

Veče se približavalo, Sofia je bila nemirna. Sve vreme grickala je nokte i hodala po kući. Sedeo sam na fotelji i pio piće, a ona je sve vreme šutela.

"Dom šta će se desiti? Plašiš se, bojim se jako." Drhtavim glasom je rekla.

"Smiri se, sve će biti u redu. Budi sigurna." Rekao sam joj.

Odjednom se začula škripa guma ispred kuće. Automobil je naglo zaustavio, nije gašen. Iz njega izleteo je Jaša, a za njim Vajo. Išli su prema kući.

"Dom! Šta se dešava, Dom!" Sofia je počela vrištati.

Smireno sam stajao i čekao, a ona je skakala i vrištala. "Ubit će nas, Dom.. Ubit će nas!" Vikala je.

"Bojiš li se dok si pored mene?" Upitao sam je.

"Ne, ne bojim se ali.."

"Onda se smiri."

Progutala je knedlu i uhvatila se za glavu, u tom trenutku njih dvojica su ušli.

"Cocker?" Upitao je Jaša i ušao naglo.

"Jaša. Koji vetar te doneo?" Upitao sam ga.

"Došao sam da ti se zahvalim."

"Dobro." Poklimao sam.

"Hvala ti za ovo iskustvo. Hvala ti što si..."

"Ti si kralj Dominik Cocker." Uključio se Vajo.

"Znam. Čuo sam to često." Nasmejao sam se.

Sofia je stajala kao ukovana, ništa nije shvatila.

Zatim se Jaša okrenuo prema njoj. "A ti.. njemu hvala, a ti mi oprosti."

Sofia je gledala zbunjeno, a ja nisam ništa reagirao. Jaša mi je prišao i pružio mi je ruku. "Ako me ikad više budeš trebao, samo me dve godine nemoj zatvarati. To nije bilo u planu."

"Šta se ovde dešava?" Sofia je upitala.

"Lepotice, prošla si test." Oglasio je Vajo.