𝐷𝑖𝑣𝑙𝑗𝑎𝑘 ✔

6. *Šta je to o̾p̾s̾e̾s̾i̾j̾a̾ ?

Nesretan slučaj.

Lorena je zaista nesretan slučaj. Odma sam ustala i krenula prema Dominiku koji se tuširao. Dani je ostao da me čeka.

"Dom! Ljubavi!!" Vikala sam i uletela mu u kupatilo.

"Šta je Sofia, zašto vičeš?" Upitao je.

"Moram kod Lorene! Bitno je. Moram kod nje, hoćeš me ti odvesti ili pođi sa mnom!" Panično sam vikala.

Ovog trenutka me nije ni njegovo golo telo zanelo, razmišljala sam samo o tome kako da pomognem svojoj prijateljici i koliko sam joj potrebna.

"Zašto, desilo se nešto?" Upitao je nevoljko.

"Da, ima probleme s Goranom. Navodno ju je pretukao." Rekla sam mu.

Dominik je bio loš na nasilje nad ženama. Na mene lično nikada nije podigao ruku, i znam kako ju nikad ne bi. To je nešto što nije tolerirao, mada ovaj put kad je u pitanju Lorena za trenutak mi se učinilo da ga to ne dotiče.

"A to..." Poklimao je glavom i zašutio. Oko sebe ogrnuo je ručnik i sporim hodom nastavio prema spavaćoj.

"Da, i? Hoćeš sa mnom?" Navaljivala sam.

"Neka ona dođe. Poslat ću po nju." Rekao je.

"Stvarno?" Skočila sam mu u zagrljaj. "Hvala ti ljubavi. Ti si tako dobar!" Povikala sam. Znajući koliko ju ne podnosi, ipak je pristao da dođe sad kada je u nevolji.

Istog trenutka po nju je poslao svog čoveka koji ju je dovezao k nama. Kada sam ju ugledala bila sam iznenađena. Šokirana.

"Lorena?" Upitala sam videvši na njoj tragove Goranovog nasilja. Njegovih udaraca. Povukla sam ju u dnevni boravak. "Šta se desilo?" Upitala sam ju.

"Goran. Potpuno je poludeo. Nije prestajao.." Počela je da plače.

"Smiri se Lori, objasni polako. Zašto ti je to uradio?" Zanimalo me je.

"Užasno je ljubomoran. Skrenuo je s uma. Optužio me je da ga varam, da se nalazim s nekim. Govorio mi je grozne stvari. Rekao je kako je on samo maska za moje preljube i sve što radim, a ne radim ništa Sofi! Ne znam o čemu priča!" Ponovo je počela da plače.

Tada je ušao Dominik. Lorena je u trenutku obrisala suze. Ustala je a on joj je rukom pokazao da sedne.

"Dominiće.." Izustila je. "Oprosti, molim te. Nije trebalo ovako, ali ipak se osećam sigurnije ovde." Rekla je.

"Dobro Lorena." Rekao je. "Dok ne središ svoju situaciju, možeš ostati ovde." Dozvolio je. 

Klimnula je glavom i zahvalila se. Dominik nas je ostavio same. Razgovarale smo dugo i kasno u noć. U to vreme stigao je i Jaša kojeg sam samo bežno videla jer je otišao u svoje prizemlje. Loreni sam pokazala sobu gde će boraviti neko vreme. Ušla sam u spavaću sobu gde sam ugledala Dominika kako bez majice leži i gleda u namišljenu točku. Potpuno je odlutao mislima, pa me nije niti primetio kada sam ušla.

"Ljubavi, je l' sve u redu?" Upitala sam ga.

"Jeste, razmišljam." Kratko je odgovorio."

"O čemu?"

"O nama." Nasmešio se i privukao me sebi. "Nedostaješ mi, malena." Poljubio me je.

"I ti meni. I hvala ti. Hvala što si tako dobar."

"Ma kakvi. Ja dobar?" Upitao je neverujući u svoja dobra dela.