𝐷𝑖𝑣𝑙𝑗𝑎𝑘 ✔

16.· 𝐋𝐚𝐤𝐨 𝐣𝐞 𝐦𝐞𝐧𝐢, 𝐣𝐚 𝐬𝐞 𝐤𝐨𝐜𝐤𝐚𝐦 ž𝐢𝐯𝐨𝐭𝐨𝐦 .·

Bila sam iznimno nervozna, osećala sam strašan nemir u sebi i pouzdano sam znala kako ga zacelo i drugi primećuju. Brzim koracima sam doslovno pobegla iz sobe kako bi se što pre vratila u dvorište. Kada sam osećala narušen mir, bukvalno sam uvek tražila utočište u Dominiku. Smatram da je to zbog grižnje savesti.

Spuštajući se iz sobe stepenicama,  bila sam potpuno svesna kako je Jaša nekako u pravu. Razum mi je pomutila ta noć s njim. Ta grešna noć. Noć koju prezirem, a i obožavam. On je nekako ispunio samo tu prazninu koju sam osećala u tom trenutku. Tada.

Iako su mi misli bile okupirane njime, u prvi mah nisam zametila kako iza mene stoji Dominik. Kad sam spoznala njegov lik, veoma sam se mu iznenadila i na tren gotovo pomislila i kako me je on možda i namerno čekao. Upravo tu, u dnevnom boravku iz kojeg sam trebala s terase izaći van.

Stajao je u polutami i moje je srce u trenu počelo ubrzano kucati.

Poželela sam progovoriti, ali reči nisu navirale. Nisam mu imala šta reći. Samo sam se nadala kako on neće ponoviti ono svoje pitanje od pre nekoliko dana, kada me je pitao šta se sa mnom dešava jer mu ne bi znala odgovoriti, jer mi se nešto činilo kako bi sada bila sposobna u miru i sreći izreći kako bi veoma volela s njim sve ispočetka, da se ništa nije desilo i da me grižnja savest ubija, iako se prvo činilo da mi se to neće desiti.

"Sofia, stalno se gubiš negde."

Samo sam prešutno kimnula glavom te je on počeo koračati do mene.

"Hteo sam razgovarati s tobom." Izrekao je neobično tiho i nesigurno.

Ta pomisao kako me je pozorno upitao, učinila je da mi skoro srce stane od straha, da možda on zna nešto više. No, ubrzo sam shvatila da je reč o drugoj stvari.

"Shvatio sam da možda ja nisam ispunio neka tvoja očekivanja. Ali sve što sam želeo je da budeš sretna, sigurna i voljena." Rukom je prošao po mome ramenu, pa mi prstima nežno pomilovao lice. "Volim te kao prvog dana."

"I ja tebe volim." Nešto tiho sam mu odgovorila.

"Ali smatraš da to nije dovoljno?" Upitao je."Nekad sam drzak, svestan sam toga. Ali to sam ja. Ne znam šta ti fali pa da budeš Sofia koja si bila. Imaš neki problem, možda?" Upitao je ozbiljno.

"Da, imam. Želim da odemo negde Dom, odvedi me na krajeve gde nisam bila, gde nikoga ne znamo, da budemo sami, da se odmorim, da razmislim." Rekla sam tiho.

"Onda se pakiraj."

"Gde da se pakiram?" Pogledala sam ga u čudu.

"Pa vodim te na mesto gde si poželela." Smešući je rekao.

"A svi ovi ljudi van?" Upitala sam.

"Tko jebe sve njih ako si ti u pitanju. Snaći će se oni bez nas."

Nasmejala sam se iz srca, on je uvek bio takav. To je moj Dominik koji je uvek za mene bio spreman prirediti avanture. I ovaj put je to isto radio.

Radi li sve to zaljubljen čovek?

Radi. Dominik je taj koji iskreno voli.

I sada kad sam na to samo pomislila, na grudima kao da mi leži nešto teško poput kamena.

Znam ja zašto. Znam zbog čega.

Doslovno sam trčećim korakom spakirala osnovne stvari i izašli smo kroz stražnji izlaz kuće. Ni pomislila nisam da će naš nestanak izazvati buru, kada mi je nakon toga telefon uzastopno zvonio. Dani je bio taj koji je bio prokleto nervozan i nije prestajao da zove.