🔞 Čovek s vatrom u očima, jak i tih tip. Pred tim samouverenim, odvažnim i dominantnim čovekom, meni su klecala kolena.
Ono što me iritiralo najviše oko cele situacije je činjenica da se nisam osećala poniženo ili kao budala. Bilo mi je svejedno.
...
Ovo što je mene zadesilo, ionako bi se desilo. Previše sam svojeglava da bi dopustila da mi se bilo tko meša u život. Zato sam gde jesam. Ni na nebu ni na zemlji. Već pet godina samostalno brinem o sebi i tako mislim i nastaviti.
"Vidimo gde te ta briga o sebi dovela." Danijevo lice poprimilo je zabrinut izraz.
"Opet smo tu, je l'? Moj posao i moj posao. Nisam imala drugi odabir!" Povikala sam nešto glasnije.
"Uvek postoje i druge šanse Sofia, ali ja znam zašto si krenula tim putem. Mislila si da ćeš se preko tuđih kreveta oporaviti od njega? Od Dominika?" Ozbiljno je upitao.
Možda je u pravu. Dobro, priznajem da zapravo jeste tako. Ali nitko i ništa mi nije pomoglo da ga barem na trenutak izbrišem iz glave.
Zašto mi se sve ovo dešava? Sudbina se sa mnom poigrala?
Bilo je to pitanje bez odgovora i nisam se trudila da na njega dobijem odgovor. Umesto toga, ja se s tugom zamislim u poznate stvari. Sve se doimalo tako normalno. Kao da se ništa, baš ništa nije dogodilo. Ali sve to se zbivalo samo u mojoj glavi. Svaki dan koji je prolazio, bio mi je gori i gori.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dominik Cocker:
🆇🆇🆇
Zalupio sam vratima od kuće. Boris je trčao za mnom, shvatio sam zašto. Hteo mi je reći da me u dnevnom boravku čeka Veronika. Video sam ju pre nego sam bilo šta zinuo.
"Ljubavi?" Prozvala me je. A ja besan, ljut na sebe, nervozan. Pod utiskom nje. Proklete Sofie!
"Veronika oprosti, stvarno mi je danas dan otišao u ku*ac!" Izvikao sam se na nju, a ona ni kriva ni dužna u ovoj priči.
"Sve je u redu, razumem." Rekla je, i osmehnula se.
Pomislio sam "ok" i seo u naslonjač. Inače nikad je nisam video onako obučenu, da kažem normalno. Zamirisalo je od njenog parfema. Zagledao sam se u nju. Gledam u nju, a vidim kroz nju. Iz glave mi ne izlazi Sofia.
A Veronika je bila dobra i pristojna devojka. Nimalo pokvarena. Imala je fino dupe, lepo lice, grudi, lepu kožu uglavnom svaki muškarac bi je ševio.
Merio sam je od glave do pete. Zamišljao sam.. Otkad sam se razveo poševio sam pola grada, ali ovaj put sam Veroniku, svoju verenicu gledao drugim očima. Ne znam da li je bila kriva Sofia, ali nagon u meni se zapalio.
Bila mi je okrenuta leđima, nekako na pola okrenuta, ali sam uspeo da vidim njene bujne grudi i napete bradavice. Samo mi je srce zadrhtalo i ***** mi se odma digao.
Pokušavao sam voditi neki razgovor, ali ispred glave plesalo mi je Sofijino lice. Onda valjda čoveku udari ta sperma u glavu pa sam morao da uradim što je usledilo.
Bili smo i dalje u dnevom boravku i ona se nagnula preko kauča da uključi mobitel na punjenje. Stao sam iza nje i nagnuo se, a naslonio sam svoj **** na njenu zadnjicu. Osetila ga je.
