𝐷𝑖𝑣𝑙𝑗𝑎𝑘 ✔

20. ♡ ᗰOžEᗰO KᖇEᑎᑌTI IᔕᑭOčETKᗩ? ♡

Sofia Cocker:

"Znaš, stalo mi je..." Govorim u sebi dok ga gledam kako me promatra.

Dominik.

Ali se uporno ponašam kao da nije. Gradim oko sebe zid do kojeg nitko ne može doći, ali ima jedna caka: Priđi! Reci mi reč i taj će se zid pokazati kao jedna obična kula od karata koja izgleda moćno dok ne dođe nešto pred čim pada.

Ali kako?

Kako kad ne mogu da odolim čoveku koji mi ne znači ništa, samo je dovoljan kao potreba, kao nešto što me ispunjava.

"Jedno ne uspevam shvatiti koliko se god trudio.." Dani je prozborio stajući iza mene i u tom trenutku mahači Dominiku na terasi koji je kao stražar stajao gore i promatrao nas.

"Koje Dani?"

Podigao je svoj pogled u trenutku ne shvaćajući što mi uopće želi reći. "Kako uspevaš biti toliko mirna? Pogledaj gore. Zar nije upravo pogledom u tebe ispalio 10 metaka?" Pitao je aludirajući na Dominika kojem se kiselo smešio.

"Dani... Ako me ti vidiš mirnu, to ti se čini."

Nasmejao se na to. "Pa kako? Objasni."

"Tajna..." Prvo sam rekla, a zatim ipak odlučila priznati mu. "Bukvalno svaki dan umirem. Grize me savest, ali nema mi pomoći. Dominika volim, ali Jaša me ludo privlači. Šta da radim?"

"A tako.." Nasmejao se. "Ništa, ubij se. To ti je moj savet."

"Savršen si prijatelj." Potapšala sam ga po ramenu.

"A ti svakako luda žena. U svakom slučaju hvala, nastojat ću biti i dalje savršen prijatelj i brinuti se o tvome životu i dalje. Iako nekog utecaja nema. Izvini, a gde je Jaša?" Odjednom je upitao.

"Ne znam Dani, sinoć nakon onoga nije došao. Ne razumem." Nakon kraćeg nečkanja odgovorila sam mu.

"Bili ste zajedno, zar ne?"

Kimnula sam glavom.

"Igraš se, Sofia. Šta će se sada desiti?"

"Svaki put i uvek odlučim prestati. Odlučim biti imuna na njega. Ali kad ga ugledam... Izludeo me je, razumeš?"

"Nemaš kočnice, Sofia. Znao sam da ovo ništa dobro neće doneti. Dominik će nas sve postrojiti, Sofiaaa.." Uhvatio se za glavu.

Dani je bio uplašen do srži. Imao je pravo na to. Ali ja sam svoj strah krila negde iza lažnog osmeha. Znala sam da je ovo loše. Znala sam da sam duboko zaglibila.

"Sofia!" Povikao je Dominik s terase u dvorište. Kunem se da se kuća zatresla u t trenutku.

"Idemo, spremi se." Kao da je naredio manje više. Pogledala sam u Danija koji je samo slegnuo s ramenima.

Nisam znala gde me vodi, a iskreno zbog dešavanja i nisam bila nešto posebno uzbuđena zbog činjenice da ću čitav dan provesti s Dominikom. Pomisao na njega ispunjavala me je mirom i sigurnošću pa iako bi mi tu i tamo srce zatreperilo dok sam spremala potrebne si stvari u torbu, nisam se zavaravala i bila uverena kako će mi ovaj dan biti jedan od pamtljivijih u životu.

Sigli smo na njemu, a i meni omiljenu plažu. Voleo je odavati uzbuđenje jer jako je voleo more.

"Oduvek si voleo ove paklene vrućine provesti uz more, ili je to neka ljubav koja se kasnije razvila?" Upitala sam ga iznenada kao da na to vezujem neke svoje misli, a ne na bilo kakav naš razgovor.