𝐷𝑖𝑣𝑙𝑗𝑎𝑘 ✔

14. ⚔️ 𝘋𝘷𝘢 𝘴𝘷𝘦𝘵𝘢 ⚔️

Dani je sve vreme bio uz mene. Čekali smo da se vrate Dominik i Jaša. Dominik na moje pozive nije odgovarao. Jaša je bio nedostupan.

Nije mi ovo prva noć koju neću oka sklopiti, ali jeste prva kada zaista znam da je Dominik besno otišao, smerajući nešto loše. Razmišljala sam o Danijevim rečima dok sam gledala kroz prozor i čekala njegov povratak. Dani je sedeo u fotelji i znojio se od muke dok nisu stigli.

Uskoro se pojavilo svetlo u dvorištu, zvuk automobila mi je osvestio misli. Potrčala sam prema vratima koja je otvorio Dominik. Oštro je stajao ispred mene. Pogledala sam u njega i odmerila ga od glave do pete.

"Dom...." Zašutela sam kada sam videla krv na njegovoj odeći. A on je tako ozbiljno stajao ispred mene i nije progovarao. Iza njega pojavio se i Jaša, koji također nije izgledao ništa drugačije od njega. Ušao je pored mene, nasuo sebi piće. Jaša je prošao do njega.

"Nitko neće da se zajebava sa mnom, jer to svima jasno?!" Razbivši čašu u ruci sa stiskom, povikao je Dominik. "Od sada nitko ne sme da te krivo pogleda, Sofia. Nitko!" Povikao je.

"Dom, odmori molim te, sutra ćemo razgovarati." Rekla sam u nekoliko smirenom tonu ne bi li se i on smirio. "Jaša?" Pogledala sam ga.

"Ja se idem okupati. Potrebno je da sa sebe skinem ovu gadnu krv." Rekao je Jaša, kao da mu je sve to normalno i otišao.

"Dom?" Upitala sam ga.

"Sutra se sve menja, Sofia moja. Od sutra je sve drugačije. Novi dan donet će novi život. Bolji život." Govorio je kao obezumljen, drugačiji.

"Šta si uradio, Dom? Ljubavi, ako nešto.."

"Ubio sam ga, Sofia. Smrskao sam mu glavu. Vidiš ove ruke?" Upitao je podižući ih meni ispred nosa. "Vlastitim rukama sam ga ubio, Sofia. Ne sme ti faliti vlas s glave, moja Sofia." Prišao je i poljubio me u čelo. "Tko god te bude dirao, Sofia, ubit ću ga." Smireno je rekao. Ponovo me poljubio i izašao iz dnevnog boravka.

Ostala sam stajati zbunjeno, okrenula sam se prema bledom Daniju koji je jedva shvaćao šta se dešava.

"Sofi.. Draga moja Sofia.." Komentirao je zagrlio me jako.

"Želim ti sve najbolje, prijateljice. Danas je tvoj rođendan. Ti si se danas rodila. Danas slavi. Jer ovo je tvoj život." Rekao je Dani. Nešto kasnije napustio je našu kuću poprilično uplašen i zbunjen. I sama sam bila kao bez mozga. Upravo sam shvatila. Shvatila sam tko je Dominik Cocker. Sve ono što su mi govorila, što sam i znala, ali sama sebi nisam htela priznati.

Čula sam vodu koju je pustio Dominik u kupatilu, kako bi sa sebe verovatno sprao krv. Tu tuđu krv nekog čoveka koji mi je pretio. Sela sam na ugao kreveta. Razmišljala sam. Pomišljala sam na sve živo. Od toga kako da pobegnem odavde, do ljubavi koju osećam prema njemu, do strasti zbog koje me izluđuje Jaša. Od svojih roditelja koji misle kako je Dominik ugledan biznismen, do mojih prijatelja koji misle da živim sretno i veselo. Zastanem kada pomislim... Kako sada dalje?

Kako dalje kada sam svesna toga tko je moj muž. Hladnokrvni ubojica, koji se bavi prljavim poslom. Čovek koji ubija za svoju ženu. Čovek koji bi ubio i možda upravo tu svoju ženu ako bi saznao za moje prevare?

Nisam znala gde je levo, potpuno sam potonula. Jaša. Dominik mu slepo veruje. Zamišljam kako bi izgledala njegova smrt kada bi Dominik znao za laži koje mu izgovaramo. Osećala sam se prljavo, besno, ludo. Nisam mogla da opišem svoj osećaj u tom trenutku. Nisam znala šta je ispravno.

Blede mi slike ispred glave nekada sretne žene, mlade devojke koja pored svog supruga oseća sigurnost. Svakim trenutkom koji je prolazio, ta žena osećala je samo strah. Polako se u meni budilo pitanje: Trebam li se bojati čoveka kojeg sam sama izabrala? Da li me mora brinuti sve ovo što se dešava? U tom trenutku kroz moju zamišljenost iz kupatila pojavio se Dominik u ogrtaču.