𝐷𝑖𝑣𝑙𝑗𝑎𝑘 ✔

7. 💗 L u k s e m b u r g 💗

Sofia Cocker:

Dobro jutro svete. Nije mi mirisno jer je druga polovina kreveta prazna, Dominik je već ustao. Spremila sam se i sišla jesti. Želudac mi se već poprilično zalepio za kičmu. Tamo je bila Lorena. Očito me je čekala.

"Ej, Lori? Kako si?" Upitala sam ju kad sam prisela.

"Bolje je." Poklimala je glavom.

"Ah dobro, šta ćeš sad uraditi?" Zanimalo me je.

"Najbolje je da se vratim, Sofi. Moram. On je moj muž i kad se vratim zatražit ću razvod." Rekla je ozbiljno.

"Slažem se. Nikada ne bi oprostila to što ti je uradio. Ja ne!" Bunila sam se.

"Oprosti mi što sam te sinoć uznemirila..."

"Sve je u redu, Lori. Znaš da sam uvek bila tu kada je potrebno. Čak se ni Dominik nije bunio. Možda će mu biti čudno što odlaziš..."

"A ne nikako. Dominiku će se svideti ta ideja. Znaš kakav je on.." Pogledala je u stranu.

"Da znam.." Poklimala sam glavom.

Nakon doručka Lorena je krenula kući ako se to kućom ili domom uopće može nazvati. Ispratila sam ju i obećala je da će mi javiti kako i šta će uraditi. Znala je da ima svu moju podršku.

"Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno, i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti." M. Selimović

Ta dva zelena oka ponovo su u meni zaledila krv. Ili su ju topila? Ujedno sam gorila i hladila se. Kakva je to emocija? Sela sam u dnevni boravak i gledala u prazno. Dominik je bio tu negde u kući, verovatno se je zatvorio u radnu sobu. Sinula mi je ideja kako ću se poigrati s Jašom. Nakon njegovog dodira u meni se budila eksplozija lopovluka i bezobrazluka. Otišla sam u sobu i obukla sam ekstra kratke hlačice, isto tako top koji je pokazivao više nego skrivao. Kosu sam prebacila na jednu stranu, i krenula Dominiku javiti da idem na trčanje.

"Ljubavi?" Ušla sam, i on se nasmejao videvši me.

"Malena, negde ideš?" Upitao me je videvši me s vrata. Zatvorila sam za sobom i približila mu se. Sedeo je u fotelji pa sam sela na njega obavivši noge oko njegova struka. Svojim rukama je uhvatio moju zadnjicu i snažno ju stisnuo.

"Gde si to krenula... Takva?" Upitao me je sa svojim zmijskim pogledom koji je odavao koliko me je željan.

"Idem na trčanje. Potrebno mi je nešto da se opustim." Milovala sam ga po licu.

"Dobro. Ja ću danas uglavnom biti kući. Kad se vratiš idemo na ručak."

I dalje me je držao. Srce mi je lupalo kao ludo. Koliko je taj čovek seksi nije verovatno. I nikad se ga ne mogu zasititi. Barem na trenutak skrenula sam pažnju s ludošću koja mi se dešava poslednja dva dana kako je u naš život kročio Jaša.

"Znaš malena, Jaša neka ide s tobom."

Zastala sam na izlazu. "Kako Dom? Da trči za mnom?" Upitala sam.

"Ako treba, da." Bez sumnje je naredio.

Izašla sam. I samo dok sam se obula, Jaša me je već čekao spreman.

"Dobro jutro, Sofia." Rekao je poluglasno. Zavila sam očima i samo mu odzdravila glavom.

Krenula sam šumskim putem do staze za trčanje. Hodao je za mnom. Krenula sam sve brže i brže da hodam zatim sam potrčala. Smešno mi je bilo. Odlučila sam s njim igrati igru. Ali znam da je Jaša verovatno u dobroj kondiciji, stoga nisam bila sigurna hoće li njega sve to toliko zabavljati dok ga pokušavam namučiti.