𝐷𝑖𝑣𝑙𝑗𝑎𝑘 ✔

22. 𓂀 𝒩𝑒 𝓂𝑜𝑔𝓊 𝒹𝒶 𝓊𝓂𝒾𝓇𝒾𝓂 𝓂𝒾𝓇 𓂀

Kad jedno određeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje neće biti, još manje pomišljajte na bežanje natrag, jer se od toga pobeći ne može.

Da bi se spasila, moram da idem napred, teram do vrhunca, do apsurda. Idem do kraja dok ne dotaknem dno, dok mi se ne ogadi. U tome je lek. Preterati, znači isplivati na površinu, osloboditi se. To važi za sve: za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidim, a kojima robujem, za život čula, za muku duha.

Gledam u Dominika. Tako lep je u snu. Dok spava. Njegovo telo je čvrsto, divno, krasno. Ne spava. Znam da glumi. Dovoljno ga poznajem. Neće on zaspati dok ja ne budem dobro. Misli da sam prošla torturu, a ja doživela strast. Misli da mi je bilo loše, a ja plačem što je bilo dobro. Kako da se u celini vratim Dominiku i spojim loše s dobrim?

Srećan je tko ume da voli. Što sam bivala starija, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je život pružao i sve jasnije sam shvaćala gde treba tražiti prave izvore radosti i smisla. Naučila sam da biti voljena ne znači ništa, a da je voleti sve, da je sposobnost da osećamo, ono što daje vrednost i lepotu našem postojanju.

Gde god bi se na zemlji pojavilo ono što se može nazvati srećom, bilo je satkano od emocija. Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesretni. Lepota nije ništa, videla sam lepe muškarce i lepe žene koji su bili nesrećni usprkos svojoj lepoti. Ni zdravlje nije sve; svatko je zdrav tko se tako oseća; bilo je bolesnika punih volje za životom koji su je negovali do samog kraja i bilo je zdravih koji su venuli mučeni strahom od patnje.

Ali sreća je uvek bila tamo gde je netko umeo da voli i živeo za svoja osećanja; ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pruža radost onome tko je poseduje, već onome tko ume da je voli i da joj se divi.

A Dominik...

Ipak uz njega se može, mada je neobično. S njim je opasno ići, a ja se nikad ne umaram.

Valjda je on jedini čovek koji sumnja u sebe, sve češće mi se čini da nije nikakav oblik, već da slobodno jedri kroz sopstveno pijanstvo. Prepušten sunčevom vetru odliva se i doliva.

Ali ipak uz njega se može, mada je neobično, s njim je opasno hteti, a ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom, poseban je slučaj samoće. Ponekad izmislim sadašnjost, da imam gde da prenočim, ovako grešna. I suviše sam videla da bi smela da tvrdim, mnogo toga sam saznala, da bi imala ijedan dokaz, ali ipak uz njega se može, mada je neobično.

S njim je opasno voleti, on nikad ne zaboravlja. Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvaćaju.

Nejasna mi je vera spremna da u mene veruje. Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.

Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

A Dominik...

Ipak uz njega se može, mada je neobično. S njim je čudno čak i umreti, jer on se ne završava.

Novi dan. Da li je za mene novi? I da li je dan? Celu noć razmišljala sam. Tišti me problem. Ne volim sebe. Ne volim se ovakva i ne volim taj trenutak kada sam postala ovakva.

Potištena.

Uništena.

Nijedna voda s mene ne može sprati greh, nijedan lek izlečiti bol.

Da li bi Dominik oprostio kad bi znao da se kajem? A kajem li se?

Da li ponovo nekad mogla popustiti Jaši? Šta ako izgradim između nas zid, stenu?