𝐷𝑖𝑣𝑙𝑗𝑎𝑘 ✔

13. デ 𝒟𝑜𝓂𝒾𝓃𝒾𝓀𝑜𝓋𝑜 𝓁𝒾𝒸𝑒 𝓏𝓋𝑒𝓇𝒾

Jačina kočenja zatresla je vozilo.

"Šta se dešava?!" Uplašila sam se i obukla. Dominik je navukao hlače i provirio kroz zatamnjena stakla.

"Sagni se!" Povikao je, i povukao me ispod sedišta. Pucnjava je bila jaka, duga i glasna.

Nakon nekog vremena se stišalo.

"Jesi dobro, Sofia?" Upitao me je vidno uplašen za mene.

"Jesam, jesi ti?" Upitala sam ga plašeći se šta sleduje.

Dominik nije izlazio. Čekali smo da vidimo šta se dešava. Naravno da Dominik ne sme izaći i tako se ispostaviti opasnosti, a još manje tako uraditi sa mnom.

Jaša je otvorio vrata. "Je l' sve u redu?" Upitao je gledajući u nas.

"Šta se desilo, Jaša?" Upitao je Dominik.

"Netko nam je presekao put. Krenuli su da pucaju na nas. Uzvratio sam, ali otišli su kad su videli da je auto blindiran. Nisu mogli da znaju tko se nalazi iza, odustali su." Objasnio je Jaša.

"Kako je Lorena?" Upitala sam.

"Dobro je." Rekao je Jaša, pogledajući me kratko. "Ako možemo da nastavimo, blizu smo. Kasnije ćeš mi predati dalje šta trebam." Pitao je Jaša Dominika. Dominik je poklimao glavom.

Bio je vidno uzrujan. Njegovo raspoloženje palo je na dno. Uplašila sam se. Svaki put sam tako blizu smrti i uvek je za dlaku izbegnem. Jednog dana možda ne budem imala tu sreću.

Kad smo stigli kući, Jaša nam je otvorio vrata. Uzrujano sam izašla, a Dominik je istog trenutka telefonirao nekome.

Vrata kuće su se zatvorila za Jašom, za čovekom kojeg sam trebala da mrzim najviše na svetu. Trebala sam da likujem u ovoj situaciji ali nisam. Nekako mi je bilo sve jadno, ali napokon sam shvatila koliko sreće sam imala.

"Sofia, jesi li dobro?" Upitao me prolazeći svojim rukama po mojim ramenima s leđa. Trgnula sam se.

"Jesam!" Povikala sam oštro.

"Šta ti je? Zašto si takva?" Upitao me je začuđeno.

"Jaša. Nešto bi te pitala." Pogledala sam ga. "Tko si ti?" Upitala sam.

"Kakvo je to pitanje?"

"Pitanje je normalno, a sve nakon toga ovisi od tvog odgovora. Tko si?" Upitala sam ga ponovo.

Promatrajući ga od glave do pete, jasno sam počela da sumnjam u izvor njegovog dolaska i pojavljivanja.

"Ne razumem zašto me to pitaš?" Pravio se neznalica i pogledavao uokolo.

"Koja je tvoja namera?" Ponovo sam upitala.

"Ne razumem?"

"Koji ku*ac si ti, Jaša? Otkad si se pojavio, napadi na mene postali su stalnica!" Povikala sam.

"Šta hoćeš da kažeš s tim?" Upitao je.

"Imaš li ti neke veze s ovim?" Zanimalo me.

"S čim? Pa ti si poludela.."

"Jaša!" Zaustavila sam ga. "Šta hoćeš od mene?" Ponovila sam pitanje od ranije.

"Mnogo šta. Ali koji mi je ku*ac kad si žena Dominika Cockera." Zavio je očima.

"A tebi to ne smeta, primećujem. Mnogi su od Dominika sklanjali glavu, a samo ti ne. Mnogi se ga boje, samo ti ne. Mnogi se od njega kriju, a samo ti ponosno stojiš ispred njega." Očitala sam mu.