𝐷𝑖𝑣𝑙𝑗𝑎𝑘 ✔

30.ミ★ 𝘡𝘢š𝘵𝘰 𝘣𝘢š 𝘰𝘯𝘢? ★彡

Sofia Blanko:

"Jadan čovek." Dani je rekao uz grimasu. "Nije lako doneti tu odluku." Očito je i za njega imao razumevanja, čak i mnogo više od mene.

Pričali smo o Dominiku. Naposled smo shvatili da se bori sa svojom boli. Očito je da izdaju nikada nije preboleo i da ga je moj povratak uzdrmao.

"Ali.." Podigao je ruku, kao da je na taj način želelo privući moju pažnju. "Možda promeni odluku, a ako i ne.." Pogledao me je poluzatvorenih očiju. Nisam ga shvaćala, kako njegov pogled, tako ni osmeh kojeg mi je uputio.

"Na šta misliš?" Želela sam objašnjenje, koje neće izostati.

"Žena si." Dani je prasnuo u smeh. "Žena koju on voli." Naglasio je svoju poslednju rečenicu.

Slegnula sam ramenima. Koliko god da je on bila siguran da je to istina, ja nisam bila. Na trenutke sam sumnjala, i to opravdano. Doista sam živela u uverenju da me on voli, ali ne onoliko koliko me je voleo ranije. Nekako sam imala dojam da je deo njegovog srca umro i da taj deo nikada neće oživeti. Borila sam se s njegovim uspomenama, ali sam gubila bitku.

"Zašto misliš da je to istina?" Upitala sam je oprezno.

Dani me je pogledao u čudu kao da sam luda. Očito nije shvaćao da ne razumem ono što je za njega bilo tako očito, ali i jednostavno.

"Pobogu!" Zastala je. Zamišljeno je mešao tu crnu tekućinu, promatrajući maleno lelujanje koje je nastajalo u šalici. Kad je podigao pogled, pažljivo je promotrila moje lice. "Znala si da ćeš naići na probleme." Rekao je tiho. "Upozoravao sam te na to, ali si bila tvrdoglava. Dominik odavno je tvoj odabir, a sada se bori za ono u što si verovala. A što se tiče njegove ljubavi, mislim da u nju ne bi trebala sumnjati. Sama činjenica njegovog ponašanja, govori dovoljno za sebe. Čovek se od šoka kakvog je on doživeo nikada ne oporavi. Zato me i ne čudi njegov strah. Boji se, živi u grču i zato beži, ženi se. Strah dominira njime, draga. Uz njega si. Budi melem za njegove rane, a ne nož koji će još više zarezati njegovo srce."

Zamislila sam se nad njegovim rečima. Sve je on lepo upakirao u reči, ali živeti s onim s čim sam ja živela nije bilo nimalo jednostavno. Naravno, nisam ga imala nameru raniti, ali sam mnogo puta razmišljala o tome da odustanem od svega. To sam mu i rekla. Kada je čuo šta govorim, pogledala me je u čudu.

"Dominik je vredan svake žrtve. On nije imao sreće i dobio je drugu priliku. A i ti. Nudi ti se šansa."

"Možda." Rekla sam neodređeno. 

Razmišljala sam o njegovim rečima. Kada je Dominik bio u pitanju, doista sam se naoružala strpljenjem. Imala sam ga mnogo više nego što sam ikada mogla i pomisliti da ću imati. Volela sam ga. Ljubav ujedno znači i velikodušnost. No, da je sve imalo svoje granice i da sam se ja opasno približila krajnjoj granici, svedočio je razgovor kojeg sam vodila s Danijem.

Taj razgovor je trebao potvrditi, ili odagnati moje sumnje, a činilo mi se da se ništa od toga nije dogodilo. Sve što sam mogla zaključiti iz Danijevih reči, bilo je da trebam imati bezgranično puno strpljenja, no to sam i pre znala.

"Šta da radim?" Upitala sam ga.

Dani me je dugo promatrao. Lice mu je bilo potpuno nepomično.

"Svojom ljubavlju možeš potisnuti uspomene kod njega. Nikada nećeš uspeti u tome da prošlost u potpunosti zaboravi. S tim se jednostavno trebaš pomiriti. Želiš znati sve što je on nekad osećao, a neke je stvari najbolje ne istraživati. Mogu biti jako bolne." Upozorio me je.

"Znam." Rekla sam jedva čujno. Pogledala sam u svoju kavu. Nisam je ni taknula. Odvažila sam se da popijem jedan gutljaj, i kad sam to učinila, stresla sam se. Nisam promiješala šećer, tako da je kava bila gorka poput pelina, ili mojeg života. Koju god usporedbu upotrebila, bila je istinita.