🔞 Čovek s vatrom u očima, jak i tih tip. Pred tim samouverenim, odvažnim i dominantnim čovekom, meni su klecala kolena.
Ono što me iritiralo najviše oko cele situacije je činjenica da se nisam osećala poniženo ili kao budala. Bilo mi je svejedno.
...
O vlastite noge se saplićem dok jurim iz njegovog kluba. Neka poznata lica pozdravljaju me, ali ja glumim kako ih ne vidim i bukvalno rušim sve pred sobom. No, dok mi put ne preseće Boris koji mi rukom sprečava ovo bekstvo od Dominika.
"Hej! Pa gde ti se žuri toliko?" Upitao je na izlazu jer on je tek stigao.
"Pusti me, Borise! Moram da idem!" Povikala sam, i krenula ga odgurati od sebe, no to je bilo nemoguće.
"Rekao sam ti da nije pametno zlostavljati Dominika."
"Zlostavljati? Pa da li si ti lud, čoveče? Tko si da mi se tako obraćaš?!" Razbesneo me.
"A tko si ti Blanko Sofia?!" Upitao me je cinički.
"Videt će te uskoro tko je Blanko Sofia!" Odbrusila sam mu, i otrgnula se od njega. Pre nego je bilo šta dodao, reagirao, ja sam već sela u taksi i otišla.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dominik Cocker:
I dalje besan stišćem pesnicu i sedim u fotelji s idealnim pogledom na mesto zločina. Ona i ja. Žena zlo, pakao od žene, a prema kojoj ne mogu ostati samo ravnodušan.
Ništa nije umrlo s moje strane do nje. Naprotiv. Ta pokvarena žena u meni budi ludilo, i nisam svoj kada je u blizini. Dok je bila daleko, verovao sam da je nikada više neću sresti, ali i nakon svega ona se vratila i odlučna je da mi život uništi do kraja.
Ja kao loš čovek jedino do nje ne mogu biti loš. Ako nekad i jesam brzo posustanem. Njen sam bio i ostao. Njeno kajanje mi ništa ne znači jer ja nikad ne mogu iz glave izbrisati nju i Jašu i to što su uradili. Ipak nju zbog ljubavi, a njega iz nikakvog razloga, ostavio sam u životu. Ne treba da znači da ću osvetu poslužiti hladnu i možda tek sada uraditi pravu stvar.
A šta je prava stvar?
Kad ugledam Sofiu, sve slike naše prošlosti mi se vrate i mislim kako one nikada neće otići u zaborav.
Došla je u takav čas kada je bilo nemoguće odustati. Rane na rukama nastale od pokušaja skidanja okova s njih, tek su počele da se zaceljuju. U mojim očima bio je takav mrak, da onaj tko me video, pomislio je da sam slep.
I da pređem preko bezbroj ljubavi da ni za jednu ne marim, da nijedna od njih ne ispuni moje rečenice, da nijedna ne veže noć u jutro, da mi se nijedan njihov osmeh ne ureže u glavu kao njen. Kako je moguće?
Da mi u glavi ne ostane čak ni najlepše sećanje na njih. Da nijedna ne ostavi trag u mom sećanju. Došla je u takav čas kada je bilo nemoguće odustati.
