𝐷𝑖𝑣𝑙𝑗𝑎𝑘 ✔

37. 𝗫𝘅𝗫 𝗞𝗮𝗼 𝗱𝗶𝘃𝗹𝗷𝗮𝗸 𝗫𝘅𝗫

Sofia Blanko:

Sinoć mi je ludilom zasladio noć. Tu noć koju ću pamtiti. Jeste to, da umalo možda ne budemo ubijeni, ali Vajin dolazak sam shvatila kao neko upozorenje.

Dani se izležavao na kauču, i gledao u plafon. I on je bio zamišljen nakon svega što se juče desilo, jer naravno da sam mu ispričala, mada baš u detalje nisam ulazila.

"Znači, Vajo se suprotstavio Dominiku." Promrmljala sam.

"Ha?" Upitao je Dani nečujno.

"Slušaš li me Dani?" Upitala sam.

"Zamišljen sam. Sve ovo.. Imam loš osećaj, znaš? Nikad nisam voleo kada je Dominik u problemu. Tada smo svi u sranju. Šta mi je ovo trebalo..." Zakukao je.

"Dobro je Dani, ne budi pizda. Ja sto posto verujem u Dominika. On će rešiti problem s Vajom. Ali nejasno mi je bilo jedno."

"Koje?"

"Vajo je Dominika upozorio da mora pustiti njegovog čoveka. Kakvog čoveka? O čemu se radi? Zar to Dominik ima negde zatočene ljude?" Zanimalo me.

"Sofia, prvo reši sebe iz govana pa se onda zanimaj za Dominikov posao. Uostalom, kad je to tebe uopće zanimalo?" Upitao je.

"Ne znam. Nije me zanimalo. Njegov posao nikada, ali Vajo mi se čudno obratio i nekako me je gledao sa žaljenjem."

"Sa žaljenjem? Mene da je netko poševio kao tebe juče Cocker, ne znam kako bi me drugačije gledali. Možda je čovek video umor na tvom licu."

"Dani, sereš." Odmahnula sam rukom.

Doista sam o svemu razmišljala. Naročito o Dominiku, koji mi se još uvek nije javio. Brinula sam da se nešto nije desilo. Ponovo sam ga pokušala zvati, ali opet nedostupan. Odlučila sam otići da proverim šta se dešava. Igrala sam se vatrom. Ali tko od nad dvoje je to bio, još uvek nije bilo jasno.

Ne mogu reći da je Boris bio sretan kad me ugledao, ali nekako je složio facu i prišao.

"Kojim dobrom ako može od tebe išta biti dobro?" Upitao je.

Nasmejala sam se grohotno. "Vidiš Borise. Nekad nije loše što smo se ja i Dominik razveli. Ne znam kako bi si onda dao oduška i pokazao koliko me zapravo mrziš."

"Nije da te mrzim, nego toliko lošu energiju imaš da nisam dobro čim te ugledam." Priznao je.

"Žao mi je zbog toga. Navikni se. Ja sam majka Dominikove kćeri. Stoga ćeš me još mnogo puta sresti."

"Dok si živa." Dodao je.

"Zašto dok sam živa?" Upitala sam.

"Biti pored Dominika znači život ili smrt. Jesi li to zaboravila?"

"Nisi to dobro rekao. Biti s njim je život. Bez njega biti je smrt." Ispravila sam ga.

"Ajde, reci što si došla, skrati mi muke." Upitao me je.

"Tražim gazdu ove vile. Da li je možda tu?" Nasmejala sam se.

"Svaki put kad te vidim sve sam sigurniji da stvarno nisi normalna."

"Hvala na komplimentu." Zamahnula sam glavom. "I?" Čekala sam odgovor.

"Unutra je."

Priuštila sam mu cinički osmeh. Prošla sam pored njega i pre nego sam ušla, ponovo se oglasio.

"Sigurno spava."

"Dobro. Znam ja kako treba s njim."

Ušla sam tiho. Osećaj ponovo hodati tom kućom bio je dobar. Dominika sam pronašla u sobi kako je samo u boksericama ležao na stomaku i duboko spavao.