Sjedila sam u kutu i čekala tog čudnog Eliasa.
Jako je mlad.
Nije moguće da mi je stric, mislila sam si.
Chris je sve promatrao iz drugog kuta kafića.
Nije mi bilo baš svejedno kada je rekao da se nađemo oči u oči.
Svakakvih ljudi ima.
Zato je Chris tu da uskoči ako zatreba.
...
Čekala sam nekih 20 minta i onda se napokon pojavio.
'Aria. Oprosti na kašnjenju.'
Sjeo je nasuprot mene.
Zagledala sam se u toga čovjeka.
To nije bio čovjek od neku večer.
Nije mi bilo jasno.
'Tko ste Vi?'
Glasnije sam rekla.
'Elias. Čuli smo se preko telefona.'
Rekao je kao da je sve ovo normalno.
'Ne. Drugačije ste izgledali neku večer.'
Sumnjičavo sam suzila oči.
'Nisi dobro vidjela. To sam bio ja.'
Možda je u pravu.
Kako god, došla sam da mi kaže o ćemu se radi.
'Recite sada što imate.'
Rekla sam drsko.
Jako loše sam se ponijela tad.
'Izravno ili sa okolišanjem?'
Nije skrivao da ga ovo zabavlja.
'Izravno.'
Odgovorila sam naposlijetku.
'Ti nisi kći Jamesa Palvina.'
Zakašljala sam se.
Sigurno se šali.
To je sigurno netko tko želi medijsku pažnju pa izmišlja stvari.
'Hahaha.'
Nasmijala sam se mada nije bilo smiješno.
'Misliš da lažem? Pitaj takozvanog oca.'
Smrštila sam se.
'Tko si ti zapravo?'
Prestala sam ga persirati jer je počeo izmišljati i lagati.
'Najbolji prijatelj tvog pravog brata.'
Raširila sam oči.
On i dalje o tome.
Ljutito sam uzdahnula.
'Prestani sa lažima. Imaš li kakav dokaz o tome što pričaš?'
Frknula sam bijesno.
'Zašto si rekao da si stric, a nisi?'
Nastavila sam.
'Drugačije ne bi pristala da se nađemo.'
Naslonio se na stolicu.
'Možda. Trebao si probati reći istinu.'
Preokrenula sam očima.
'Istinu ti govorim sada pa ne vjeruješ, misliš da bi mi onda povjerovala da sam ti se predstavio?'
U redu, ovo ima smisla i to mogu shvatiti, ali zašto je rekao da mi otac objasni?
'Zašto si rekao da mi otac objasni o čemu se radi?'
Slegnuo je ramenima.
'James je oženio tvoju mamu trudnu. Znao je to.
Kada si se rodila nije te prihvaćao, sve dok nije saznao da ne može imati vlastitu djecu.
Onda te je preuzeo kao svoju.
Tvoj brat i ja smo te već pokušavali pridobiti ali uzalud, uvijek bi nas nekako spriječio.'
Na trenutak sam mislila da ću se onesvjestit.
Nije moguće da bi mi to krili.
I otac me previše brani i štiti da bi sada ispalo da nisam njegova.
Smrknula sam se i ustala od stola.
'Znam da lažeš. Daj mi čvrste dokaze i vjerovat ću ti.'
Kimnula sam Chrisu i on je pošao za mnom van.
Koliko puno različitih emocija sam doživljela za vrijeme ovog nimalo normalnog razgovora.
Ljutnju, bijes, razočaranost, povrjeđenost, tugu..
Sve osim sreće i radosti.
Ja sam izgleda pretplaćena na tugu i bol.
...
'Kad ti kažem tako mi je rekao.'
Chris isto tako nije mogao vjerovati što mi je taj čovjek ispričao.
'Moraš raspraviti to sa ocem. Jamesom. Ne znam kako da ga zovem.'
Zbunjen je više od mene.
'Znam, samo se bojim onoga što će proizaći iz tog razgovora.
Što ako je sve istina? Moj svijet bi bio potpuno srušen.'
Shrvano sam spustila glavu.
'Aria, ovako mučiš sebe. Što je jako okrutno.
Ako je istina, onda napokon treba isplivati iz tog mora laži.'
U pravu je. Moram to učiniti.
'Imaš pravo. Ali pričekati ću dok mi se Elias javi što je sa dokazima.
Ovako otac može reći da sam luda i da to nije istina.'
Kimnuo je glavom.
Kada je završio sa kavom koju sam mu skuhala otišao je.
Nisam znala bi li trebala javiti Dylanu ili ne.
Odlučila sam ipak čekati dokaze pa da onda i njemu kažem.
Kasno navečer nazvao me Dylan.
'Halo.'
Rekla sam budno. Budnije no ikada prije.
Trbuh mi se preokretao od nervoze i uzbuđenosti.
'Zašto si budna ovako kasno?'
Sluti da nešto nije u redu.
'Ti si me probudio sa pozivom.'
Pokušala sam slagati.
No sve je ostalo na pokušaju. Nije povjerovao.
'Aria zaista, poznajem te bolje nego ti samu sebe. Po glasu ti čujem da nešto nije u redu.'
Ozbiljno je rekao.
'Saznala sam neke stvari o ocu. Čekam dokaze, pa ću ti ih ispričati.'
Nadam se da će sada popustiti.
'Kada budeš spremna onda mi reci. U redu?
Kako si ti?'
'S obzirom na okolonsti još se dobro i držim. A ti?'
Puhnuo je u slušalicu.
'Bez tebe veoma loše. Nisam ni za što. Kad ne mislim na posao i faks onda si mi samo ti u mislima.'
Naježila sam se.
'Ti si moje sve, znaš to?'
Pitala sam ne skrivajući sreću što razgovaram sa njime.
'Naravno, i ti si moje.'
Slučajno sam pogledala na sat, dva poslije ponoći.
'Dylan, kasno je. Ujutro opet rano ustaješ.'
'Imaš pravo.
Laku noć ljubavi. Mislim na tebe.'
'Laku noć. Volim te.'
I prekinula sam poziv.
Uvijek kada završimo sa razgovorom ja se loše osjećam, nekako prazno i samo.
A znam da je on uz mene.
No nije fizički i to me guši.
Kada malo bolje razmislim ima smisla što je onaj Elias rekao.
Možda mi je zato otac branio normalne stvari poput dečkiju i izlazaka u teen godinama.
Možda je zato poletio da me udari. Da sam mu prava kćer sigurno ne bi.
Majka sigurno nije znala kako da mi kaže pa je zato rekla da pitam oca.
Ne znam koliko je ona kriva u tom prešućivanju, ali mislim da je malo.
Uvijek je voljela iskrenost i poštenje.
Otac je kriv za sve.
Sigurna sam.